U 19. veku, nekoliko pralja u Bojlu pored Bona postavilo je “kamen-temeljac” za današnje običaje kojima se slavi Vajberfstnaht. Te žene morale su da rade i po 16 sati dnevno – ne samo za visoku gospodu iz svog okruga, već su morale i da peru prljav veš svojim muževima, kako bi oni mogli da slave u čistim košuljama.
Odlazili su u susedni Keln na karnevalsko slavlje, a njihove žene su, pored pranja, još morale i da se brinu za decu.
Godine 1824, tome je došao kraj! Žene su tog četvrtka ostavile posao i okupile se u jednoj kafani da ogovaraju muževe. I pri tom nisu pile samo kafu i čaj. Tako je osnovan „Ženski komitet Bojla“ pod rukovodstvom najpametnije žene kluba. Običaj se odomaćio i Bojl je postao glavno mesto karnevala u Porajnju, a ženska okupljanja četvrtkom – stalni deo proslave karnevala u Bon-Bojlu. Organizovan je i juriš na Gradsku kuću, i žene su na Vajberfstnaht preuzele vlast u svoje ruke. Ideja iz Bojla, ubrzo se proširila širom Porajnja. Tako su brojne ženske grupe počele da slede ideju pralja i da jurišaju na Gradske kuće u brojnim gradovima i zajednicama.
(„Beueler Damenkomitee 1900“ von Unbekannt – Beueler Weiberfastnacht.
Lizenziert unter Gemeinfrei über Wikimedia Commons – https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Beueler_Damenkomitee_1900.jpg#/media
/File:Beueler_Damenkomitee_1900.jpg)
Do danas je sačuvan običaj da se muškarcima odreže kravata kao simbol muške moći. Kravate se skupljaju kao skalpovi, ali za muškarce postoji protivusluga – poljubac. Uprkos dešavanjima u Novogodišnjoj noći u Kelnu, većina žena od toga ne želi da odustane ni ove godine.„Ne dozvoljavamo da nam oduzmu zabavu“.
dw.com / kurir.rs
