Zoran Stanojević: Svaki muškarac može da bude otac, ali baš svaki. Čak i detetu koje nije njegovo. Otac je pravna kategorija, on je ono „ime oca“ iz dokumenata. I kada je ta rubrika iz nekog razloga prazna svi znamo da taj otac negde postoji, skriven iz nekog razloga, dobrog ili lošeg. S tim da je ovo drugo češće.
Otac može biti odgovoran. Može ići redovno na roditeljske sastanke, može da prati napredovanje svog deteta, može biti zabrinut kada se dete razboli. Može redovno da plaća alimentaciju, ako je situacija takva. A može i sve suprotno od toga. Može mu se, jer je takav otac – prenosi Centar E8.
Očevima se cepa košulja kada se dete rodi. Očevi tada časte. Neki očevi se tada raduju, neki misle da se raduju, neki se prave da se raduju. Neki se kriju.
Tate su već druga priča. Nije svaki otac tata, kao što ne mora svaki tata da bude otac, jer tatom te proglašava dete. Tata je titula koju moraš da zaslužiš. Koliko god je lako definisati oca, toliko je teško odrediti kada se otac pretvara u tatu.
Viđao sam očeve koji su vrlo brižni, naročito sa bebama. Viđao sam ih kod zubara, kod lekara, u zoološkom vrtu, cirkusu ili školi. Na svadbi. Lako se među njima prepoznaju tate, mada se mnogi ne upuštaju u tu procenu. Smatraju da je dovoljno to što je otac odgovoran i što mu se dete obraća sa „tata“. Jer mnogi očevi bi da budu tate bez da se stvarno potrude da razumeju ko je tata i zašto je tata.
Nisu očevi obavezno krivi za to, mnogi od njih su imali oca, a nisu imali tatu. Mada su verovali da imaju ili su ih u to drugi ubeđivali.
Zato svaki otac svakoga dana treba da se preispituje da li je tata ili je otac.
Tata može da bude strog, može da podvikne. Tata može da se naljuti, sve može kao i otac. Jedino što tata ne bije, batine su za očeve. Ali tati je dete uvek na prvom mestu, pre svakog posla, hobija i svake zabave sa društvom. Očevi su više za red. Tate se ponekad prave da zavode red, ali svi znaju da tata samo traži način da dostojanstveno popusti.
