Iako sam mrzela svoj život, nisam mogla zamisliti da otvoreno priznam da me moj muž zapravo nikad nije voleo. Pogotovo ne jer su svi naši prijatelji bili u srećnim brakovima.
Pa sam ostala.
Evo jednog velikog priznanja. Ostala sam 11 godina s čovekom koji je razbio vrata mojom glavom jer sam se bojala alternative. Ja znam kako tuga izleda. Znam šta znači bojati se i znam kako biti s čovekom kao što je on. Jad, znam. Sreća me užasno plašila. Bila sam prestravljena.
Bila sam depresivna i suicidalna zbog života kojim sam živela, ali to mi je bilo poznato. Neki drugi život, tamo negde, sama, bio mi je nepoznat. Sve se svelo na to da nisam bila spremna preduzeti korak napred.
Kada dotaknete dno, nemoguće je ne razmišljati da će vam se to ponovno dogoditi. Naposletku, zašto bi iko rekao tako ružne stvari ako nisu bile istina?
Da, u mojoj glavi, ja sam fantazirala o odlasku. Sanjala sam da ću ga uhvatiti kako me vara da mogu reći: ‘To je to, gotovo je!’ i pobeći. Bez obzira na to što mi je sve uradio, bojala sam se da ga povredim.
Za mene je veza konstantno biranje druge osobe. Ako neko flertuje s tobom, ne odeš kući s njim jer si odlučio ostati veran svom partneru. Ako želiš potrošiti novac na auto koji ti ne treba, nećeš, jer znate da morate da platite kiriju. Uvek pravite izbor koji je bolji za vas kao par.
Problem je bio što on nikad nije birao mene. Mislila sam ako se potrudim više, to će se uravnotežiti. Ako ga volim više, to će se iskupiti za činjenicu da on mene ne voli dovoljno.
Pa sam ostala.
Spomenula sam da je on sad moj bivši muž. Što me nagnalo da konačno odem? To nije bila činjenica da me je ostavio bez para. Nije bilo njegovo varanje i nestanak na nekoliko dana. I nisu umne igrice koje je igrao sa mnom bez ikakvog razloga.
Jednog dana sam odlučila da vredim više. Znam da je ovo deo gde bi trebalo da kažem nešto o velikom begu, ali istina je ta da sam po prvi put u ne znam koliko godina izabrala sebe.
Znate šta je on rekao? Njegov odgovor je bio: Koga briga?
Počeli su meseci njegovog iseljavanja, mržnje pa njegovog vraćanja nazad kad bih ja otišla na vikend, njegovih odluka da mi nismo razdvojeni, njegovog laganja ljudima da sam trudna. Ja sam se koncentrisala samo na jedno – da vredim više. Ne nekome drugom, nego sebi.
Poenta ovog mog članka nije koliko je usran moj život bio 11 godina jer nisam ni zagrebala ispod površine koliko je grozan bio. On je o pristupu ljudima koji i dalje ostaju s nasilnim partnerima. Apsolutno ne mislim da bi trebalo da ih podržavate da ostanu, ali podstičem vas da budete uvek tu da ih slušate.
Moj problem su komentari jer kad god čitate članak na tu temu ispod ćete uvek pročitati kako drugi komentarišu da oni to nikad ne bi sebi dopustili i da je ta osoba trebalo da uradi ovo ili ono. Kada sam to čitala dok sam bila u vezi s njim, sve što sam pročitala od toga bilo je da sam ja bespomoćna. Razmišljala sam da ako su to mogli reći toj osobi, rekli bi to i meni.
Ljudi koji žive u nasilnim vezama znaju šta moraju da uradei i znaju šta mislite o njima. Zbog toga im je još gore. Ti ljudi imaju svoje razloge i svi su drugačiji. Ono što je isto jeste da svako od njih to mora shvatiti sam, u svom vremenu i da ti razlozi nisu vredni odustajanja od sebe. Njihovi razlozi mogu biti bezveze, ali oni sami to moraju da shvate.
Tokom našeg braka, moj bivši muž rekao mi je da će se ubiti ako ga ostavim. Preko toga ne prelazite shvatanjem koliko se bojite, jer verujte mi, ja sam bila prestravljena. Preko toga pređete kad shvatite da vredite više i onda se držite te misli kao da vam život zavisi od toga.
Zato, sledeći put kad osetite potrebu da kažete “Zašto si pobogu ostala?” zastanite i podsetite se da su njihovi razlozi njima vrlo stvarni. Ne osuđujte ih zbog toga. Oni su to već dovoljno učinili sami sebi.
Ohrabrite snagu u njima”.
24sata.hr
