Ako to bude moj izbor, okolnost ili emocionalna uteha, biće teško, ali biće i hrabro. Značiće da nisam po svaku cenu tražila partnerstvo, makar ono bilo krajnje loše. Značiće da sam smela. Živeti za trenutke koji su prošli, završili se i ostali deo prošlosti. A sve to ionako samo prošlost i jeste. Čak i dok čitaš ovaj tekst, sve iz prošlog reda postaje prošlo. A teško se mirimo sa time. Ako ostanem sama, značiće da sam se pomirila sa sobom i potrebom da volim pa čak i u svojoj praznoj kući, srcu i mislima. Čak i ako samo uspomene volim.
Ako ostanem sama ne znači da ću biti nesrećna, a čak ni usamljena. Možda ću i dalje voleti neke obrise ljudi koji mi bude emocije. Možda pronaći dubinu i punoću kreativnog izražaja. Biti sam nije kazna, nekada je čak i nagrada, ako si život provodio često u lošem društvu.
Ako ostanem sama obilaziću mesta koja nisam stigla u paru. Radiću milion malih stvari koje su ostale u ladici za “nekad u budućnosti kad budem imala vremena”. Sad ću ga imati.
Dovodiću ljude u svoj mali svet u kome živim, ali niko se zadržati neće, jer ja ću ostajati sama. U noćima koje su duže no najlepši dani udvoje.
Ako ostanem sama, to neće značiti da nisi tu, jer čak i u mislima sami smo i svoji. Niko ne zna dovoljno koliko se ljudi sastaje u tvojim kvadratima misli. Niko ni ne treba. Čovek je sam po rođenju, kao i u trenutku smrti. Društva su alternativna rešenja za preživljavanje.
Ako ostanem sama neće mi biti žao, jer ko je rekao da je par garant za sreću.
Neće mi biti žao trenutaka provedenih u paru, jer su me neki od njih naučili da cenim samoću.
I to neće značiti da sam ostala sama, već da ću AKO jednog dana ostanem znati da živim srećno, spokojno i svesno da postoje samoće udvoje koje su mnogo teže od ove moje u jednini.
