Mržnja je jaka reč, ljutita reč. Reč koja prelazi od “ne sviđa mi se” do dela u kojem svaki deo vašeg bića nešto prezire, svaka kost u telu oseća ogorčenje i svaka crta vašeg nosa je smežurana u gađenju. Mržnja implicira neprijateljstvo i stisak vilice, frustraciju koja se vidi u stiskanju šake. Ali istinski mrzeti znači da ste i istinski voleli i je li mržnja stvarno manje osećajna, manje srčana i manje strastvena od ljubavi?
Muškarci mogu da budu užasna, strašna, bolna i srceslamajuća stvorenja. Ali isto tako mogu biti divni, snažni, očaravajući, izazovni i nežni. Mogu nas ponovo sastaviti kada smo slomljene; mogu nas voleti kada im ne dajemo razloga za to. Mogu videti neki unutrašnji, složeni deo nas i verovati u njega kada ga mi same ne vidimo. Oni nas mogu podstaći da rastemo, da rastu s nama u nešto stvarno magično. Ali nas isto tako mogu uništiti.
I zato mrzite muškarce. Ili samo jednog muškarca koji vam je promenio ceo pogled na sve pripadnike tog pola. Bile ste povređene, toliko duboko, da se čini kako neće zaceliti, i zato mrzite. Mrzite svakim delićem tela, svakim mišićem, svakom moždanom vijugom, svakom žilom vašeg srca. Mrzite duboko, strastveno, mrzite bezobzirno. Mrzite toliko snažno kao što ste nekad volele.
Žene to mogu da razumeju. Mi smo sve imale svoje doze ljubavi i gubitka. Zamerale muškarcima. Ali kada stvarno dublje pogledamo same sebe, dešifrujemo zapetljani nered naših emocija, vidimo da su ljubav i mržnja povezanije nego što smo to mislile. Nekoga mrzeti znači da je postojala ljubav dovoljno snažna da smo u stanju dostići ekstremno suprotne emocije. Mržnja pokazuje da prema toj osobi imamo jednaku količinu emocija kao i pre, samo drugačijih. Trošimo jednako energije kao i pre. Ljubav i mržnja – prema snazi su gotovo jednaki – prepuni emocija i inteziteta.
