Iskušenje je, prema rečima 23-godišnje Beograđanke Aleksandre M., naišlo posle prvih godinu dana veze sa godinu dana starijim Goranom…
Ovaj život je neverovatno komplikovan. One koje volimo, ne vole nas, oni koji nas vole, mi njih ne volimo i tako u krug…
Ono što se vremenom menjalo bio je možda samo moral. Ispravka, lažni moral – onaj oličen u tezi kako se bake sećaju vremena kada je pogled značio prevaru.
A onda su “u igru” uletele njihove unuke koje prevare nekoga pre nego što pošteno stignu i da ga pogledaju.
– Ma, ajte molim vas! Pogled bio prevara, a vanbračna deca se rađala iza svakog trećeg plasta sena na selu – počinje priču23-godišnja Beograđanka Aleksandra M, studentkinja jednog privatnog fakulteta, čija nas je ljubavna ispovest ostavila bez reči, pre svega zato što savršeno opisuje kako 20-godišnjaci gledaju na to koliko je puta sasvim “u redu” prevariti dečka.
Da, većina Aleksandrinih drugarica, ma kako vam to zvučalo, stvarno misli da je prevariti dečka – sasvim u redu! Tako barem ona tvrdi.
– Nemam problema da vam sve ispričam, onako iz prvog lica. Zašto bih imala, kad se ničega ne stidim – iskrena je ova, neki bi rekli, tipična gradska devojka, koja stičemo utisak ne voli da joj drugi mnogo “sole pamet”.
– S Goranom sam bila u vezi svega nedelju dana, a već sam znala da je on onaj pravi – udubljuje se u priču Aleksandra – Znaš ono kad se sve poklapa – i leptirići u stomaku, i ono što ti “mozak sve vreme poručuje”. Frajer stariji od mene godinu dana… Bre, sve skroz na mestu. Nije ni čudo što smo godinu dana bili “ko vezana crevca”. Kud on, tu i ja – priča Aleksandra.
Posle 365 dana, kaže, naišlo je prvo iskušenje. Sasvim neočekivano…
– Od samog početka smo imali slobodnu vezu. Nije to baš bilo, ono “on ide svojim, a ja svojim putem”, ali jednostavno nismo gušili jedno drugo. Ja za njega mogu da tvrdim da me nikada nije prevario! Ma, mogu da se kladim u to da mi umre mama… Stvarno… Ja sam s duge strane napravila jednu malu grešku – seća se Aleksandra.
