Osobe natprosečnih intelektualnih sposobnosti često nemaju sreće u ljubavi, a razlog leži u nedostatku iskustva i zanemarivanju međuljudskih odnosa još od detinjstva.
Inteligentne i pametne osobe teško pronalaze srodnu dušu pošto osećaju kao da niko nije dovoljno dobar za njih. Jedan od razloga za to je i nedostatak iskustva. Osobe natprosečnih intelektualnih sposobnosti su od detinjstva usmerene na uspeh u školi, na fakultetu i na kraju na poslu, a zbog toga često zanemaruju međuljudske i ljubavne odnose.
Ovo je 9 glavnih razloga zbog kojih su pametnice teške za vezu i retko pronalaze partnere:
1. Veruju da sve mogu i treba da rade sami. Potrebu da im neko pomaže smatraju znakom slabosti.
To je naravno nemoguće. Ne postoji osoba na ovom svetu koja se sama može nositi baš sa svim problemima. Neke stvari je i potrebno rešavati zajedničkim snagama. Težeći da preko svake mere budu samostalni, oni ne postaju nezavisni, već pre usamljeni i udaljeni od prijatelja, porodice i partnera.
2. Čak i kada su u vezi osećaju se usamljeno
Pametnice ne žele svaki dan da provode sa partnerom jer smatraju da im osećaj privrženosti umanjuje snagu. Iako takve osobe i same znaju da je privrženost jako lepa stvar, ona vodi do ljubavi, ali i brige o partneru, a to je gnjavaža. Sama pomisao da moraju da brinu o nekome inteligentne osobe ponekad počne da guši. Svima je potreban prostor i vreme za sebe, a inteligentnim ljudima je ta stavka mnogo važnija. Tako se sami distanciraju još više od partnera i još više pojačavaju osećaj usamljenosti koji ih stalno prati.
3. Na zdrave kompromise gledaju kao na žrtvu
Da bi odnos između partnera funkcionisao oba partnera moraju da se odreknu jednog dela svoje nezavisnosti. To zaista i nije neko veliko odricanje, s obzirom da se time posvećujemo jednom drugačijem načinu života, koji sa sobom nosi neke druge prednosti. Pametnice ovo ne vide na taj način i teško se sa time nose. Zbog toga često napuštaju svoje partnere, tražeći nekoga ko će se uklopiti u njihovu viziju savršenog partnera uz kojeg neće morati pristajati na kompromise, tj. neće morati ništa da menjaju. Tako oni imaju nerealna očekivanja da u partnerskom odnosu ništa od njihovog dotadašnjeg života i navika neće morati da se menja.
4. Previše cene svoju slobodu i odbijaju nečiju zaštitu
Za razliku od detinjstva kad nam je potrebna zaštita, kada odrastemo počinjemo da verujemo da sve možemo sami. Više nam ne treba neko ko će da nas štiti, a žene, pogotovo one inteligentne, smatraju da su dovoljno snažne da se mogu same nositi sa svim problemima. Tako uskraćuju partnerima zadovoljstvo da im čine one male, slatke ustupke i brinu o njima.
