Nažalost, mnogo ljudi danas odluči da ostane u lošim i toksičnim vezama, gde emocije i ljubav nisu obostrane i uzvraćene, jer se više od bilo čega boje da budu sami. Poistovećuju pojam „samoće“ sa usamljenošću i nesrećnošću. Ovo je daleko od istine i to mogu i sama da potvrdim iz ličnog iskustva.
Nekada me je sama pomisao na to da budem sama i da nemam partnera prosto užasavala. Ipak, nakon što sam prošla kroz par veza sa sebičnim i nezrelim muškarcima, shvatila sam da biti sam nije strašno.
Kao što ste već mogli pretpostaviti – da, srce mi je bilo slomljeno, a poverenje poljuljano više puta u prošlosti i poslednja stvar koju želim da dopustim jeste da dozvolim da mi se to dogodi ponovo.
Prošlo je već skoro dve godine od kada sam sama i mogu ponosno reći da je to u velikoj meri promenilo način na koji gledam na romantiku, ljubav i veze.
Takođe mi je pomoglo da promenim svoju perspektivu na život i omogućilo mi da istražim dublje sakrivene delove svoje duše i shvatim važnost prihvatanja sebe, brige o sebi i ljubavi prema sebi.
Ipak, ne želim da me pogrešno shvatite. Ne kažem da je biti u vezi sa nekime gubljenje vremena, već samo da možda za to još nije vreme. I da loša veza nikada ne treba da vas košta slobode, iz straha.
Za sebe, mogu uzdignute glave konačno da kažem da se ne bojim samoće, već da se bojim da budem sa pogrešnim muškarcem, sa nekim ko me ne zaslužuje i to zaista i mislim.
Ne bojim se da budem sama, već se bojim da budem sa nekime ko mi ne dozvoljava da budem ono što jesam.
Ne bojim se da uživam u sopstvenom društvu. Bojim se da budem pored muškarca koji ne razume moju suštinu i ne obožava me upravo zbog onoga što istinski jesam.
Bojim se da budem pored muškarca koji nije u stanju da me prihvati zajedno sa svim mojim manama i konstantno pokušava od mene da napravi nešto što nisam, po svojoj meri. Pored muškarca koji me stalno kritikuje, kojem sve što uradim nikada nije dovoljno dobro i koji ograničava moju slobodu.
Ne bojim se da provodim vreme sama, već se bojim da provodim svoje vreme u lošem društvu. Ne bojim se da večeram sama, za stolom za dvoje u svom omiljenom restoranu, da pogledam sama film u bioskopu ili odem sama u šoping. Osećam se prijatno u svojoj koži i uživam da provodim vreme sa sobom.
Ipak, bojim se da radim bilo šta od ovoga zajedno sa nekim ko ne ceni vreme provedeno sa mnom. Bojim se da provodim svoje dragoceno vreme, pored nekoga ko na to gleda samo kao na još jednu obavezu koju mora da obavi. Pored nekoga, sa kime zapravo nemam ništa zajedničko.
