Ispostavilo se da život uopšte nije onakav kakvim si ga zamišljala i da nisi osoba kakva si mislila da ćeš postati. Smatraš da je sudbina glavni krivac za to, ali da li možda malo i do tebe?
Neke ljude i stvari u svom životu možda ne možeš da promeniš ali barem možeš da probaš da menjaš sebe u sopstvenu korist. A šta je ono što te najviše koči i ne dozvoljava da ostvariš lični maksimum?
Drugi su ti uvek na prvom mestu
Lepo je to što si predusretljiva i što svi u tvojoj okolini znaju da uvek mogu da se oslone na tebe. Ne čini li ti se da trčiš ka drugima kao da si na dugme, dovoljno je da pozvone i da se stvoriš i rešiš im svaki problem? S druge strane, kad tebi treba podrška, često je nema jer se očekuje da ti sve možeš sama da rešiš. Nije poenta u tome da budeš hladna i sebična i da ne vidiš nikog osim sebe već da jasno poređaš prioritete. Ljudi, nažalost, retko umeju da cene ono što se za njih čini i vrlo su nezahvalni, čak i kada su ti vrlo bliski. Na kraju krajeva, svi ostali mogu da dođu i prođu, jedino ti samoj sebi ostaješ.
Odričeš se sopstvenih snova
Da li zbog linije manjeg otpora ili zbog otežavajućih životnih okolnosti, tek nisi ostvarila ono o čemu si maštala još kao devojčica. I to nisu bili nerealni snovi, bilo je potrebno samo dovoljno truda, vremena i vere u sebe ali si ti prerano digla ruke od toga. Možda nisi imala dovoljno novca da se školuješ za ono što si oduvek želela, možda se baviš krajnje dosadnim i neinventivnim poslom koji ti pruža kakvu- takvu egzistenciju, ali iz tebe izvuče i poslednji atom snage. I ti bivaš krajnje nezadovoljna. Nije samo fraza da nikad nije kasno za novi početak. Možda ćeš morati da ideš težim putem ne bi li ostvarila ono što oduvek želiš, ali ćeš baš osetiti uzbuđenje i ponos zbog krajnjeg rezultata.
(nastavak na sledećoj strani)
