– Kad vidite da nešto ne daje rezultate, promenite ponašanje. Ako stalno pokušavate da na isti, neuspešan način rešite problem, vi zapravo ne želite da ga rešite, već imate neku drugu potrebu. Najverovatnije potrebu da se isprazni agresija i nezadovoljstvo, a ne učini ništa stvarno na promeni odnosa. Žena koja zvoca ima utisak da je aktivna, a zapravo se stvari kreću u krug. Da stvarno hoće da promeni nešto, jasno bi postavila zahtev partneru, pitala ga da li nešto hoće ili neće, kakvi su njegovi uslovi, pregovarala, dogovarala se, sa ishodom koji bi bio ili usklađivanje potreba ili razlaz – jasan je psiholog.
Ma kakvo zvocanje bilo, maratonsko ili sprintersko, spontano ili posledica dugog “ključanja”, praćeno suzama ili vikom, ono iscrpljuje obe strane. Lečenje ove “boljke” nije lako, ali ako zaista želite da pokušate, morate biti spremni na samoanalizu. Naš sagovornik kaže da bi žena trebalo da razmisli o stvarnom izvoru svog nezadovoljstva, da li od partnera traži nešto što bi trebalo da očekuje od sebe i da li stvarno želi promenu u odnosu. A ako želi, neka se zapita zašto koristi metod koji ne daje rezultate.
– Kada bi muškarac prahvatio da radi ono zbog čega mu zvoca, da li bi bila zadovoljna ili bi ga doživela kao poraženog i pokorenog? Žene često ostave muškarce ili ih ne poštuju upravo kad oni pristanu na njihovu dominaciju. Ako žele ljubav, potrebno je da shvate da se to osećanje ne može iznuditi. Može se iznuditi osećanje koje liči na to, ali ne i ljubav. Iznuđena ljubav se ne doživljava kao stvarna, pa se onda ponovo javlja nezadovoljstvo. Sve u svemu, potrebno je razumevanje prirode ljubavi i bliskosti. Tu ništa ne može na silu. I žene i muškarci se plaše ljubavi i stvarne bliskosti i vezivanja i zato igraju razne “igrice” kroz koje izvlače psihološke koristi. Menjamo ono što stvarno želimo, glavnu nagradu, bliskost, za utešnu, dominaciju nad nekim ili zavisnost od nekoga – zaključuje psihoterapeut.
Novosti.rs
