Opet si ostavio čarape na sred sobe. Misliš li da one imaju moć da se same sklone ili da u toku noći dolazi čarobna vila da pospremi sav nered koji napraviš? Nikad nigde ne idemo. Uostalom, zašto bismo i išli kad me tretiraš kao sluškinju, a ne kao ženu? Opet ćutiš? Pa da, radiš kako ti odgovara i onda ćutiš. I ja bih ćutala da mi je sve potaman. Čekaš da me prođu “bubice”, je l’? Nisam ja luda, znaš, nego me ti izluđuješ. Trebalo je sve da mi bude jasno još onda kad si pojeo poslednju kockicu čokoladice umesto da je meni ponudiš.
Kad se prvi put sretne sa ovakvim komentarima, muškarac će biti zbunjen. Neće znati šta ga je snašlo i pitaće se kad se njegova mila lepotica pretvorila u razjareni vulkan. Kako vreme prolazi i ovaj scenario počne da se ponavlja, oguglaće i čekati da oluja prođe kako bi demon napustio njegovu dragu. Sa drugarima sapatnicima će komentarisati da on tu baš ništa ne može da uradi jer su žene stvorene da zvocaju – pišu Novosti
Da li je zaista tako, pitamo muškarca, psihologa i autora knjige “O zvocanju i ljubavi”, Nebojšu Jovanovića. Sagovornik “Života plus” primećuje da na pitanje zašto žene zvocaju nisu odgovorili ni mnogo veći umovi od njega, ali je u svojoj knjizi pokušao da pruži skromni doprinos na ovu večnu metafizičku temu.
– Zvocanje je ženski pokušaj da vaspitaju muškarce po svom ukusu i društveno prihvaćeni način ispoljavanja agresivnosti kod žena. Shvativši da su muškarci podložniji osećanju krivice i manje sposobni da podnose neprijatnost optuživanja da “nisu dobri”, što je odraz njihove vezanosti za majku, žene su otkrile “metod zvocanja” kao vaspitno sredstvo koje “pali” kod većine muškaraca i nekako ih natera da budu poslušniji. Taj metod se prenosi generacijama kao “korisno žensko oruđe” u borbi za dominaciju između polova – ističe Jovanović.
