Grom udara, nebo se raščišćava i ona se pojavljuje – s cvećem u kosi i s malim tirkiznim kuglicama nanizanim oko ruku.
Njena duga suknja leprša na povetarcu, a ona udiše vazduh i sprema se za let.
Oseća kako je svet širom otvoren, sočan i pun mogućnosti, baš na način koji ona voli.
Glasno se smeje, poskakuje i odlazi niz ulicu.
Ona je potpuno bezbrižna dok drži kaplje sudbine u tim osetljivim rukama.
Ona je žena Vodolija.
Kako se može kretati tako lagano?
Kako se može brinuti tako duboko?
Ona je hodajuća kontradikcija.
Ona je društveni leptir i usamljeni vuk.
Ona je altruist i buntovnik bez razloga.
Ona je ludi naučnik i vibrirajuća lopta emocionalnog haosa.
Živi u svojoj glavi, ali ima ogromno srce.
Ona je vruća.
Ona je hladna.
Ona je ovde.
Ona je tu.
Ona je besna, divlja, tvrdoglava kao pakao, snažna i nezaustavljiva.
Da, ona je svetla i prozračna.
Ona je čista energija.
Ona je poput munje, tornada, snažan impuls elektromagnetne energije.
Ona nije šala.
Ona će se u potpunosti promeniti u deliću sekunde, pokazaće svoja neobična krila i poleteti u kovitlajući nalet vetra.
Usudi li se iko misliti da je poseduje?
Usudi li se iko pokušati da je zadrži?
Ona nikada neće ostati u kavezu života, čak i ako se teško mora boriti za slobodu.
Ona je rođena za povetarac i ona to zna.
Ona je čista energija.
Ona će izaći napolje i divlje plesati, jecajući u suzama koje joj natapaju cvetnu haljinu.
Zatvara oči i guta suze kao hranjivi mango nektar.
Ona zna da su bol i tuga i šok i neuspeh inherentno kreativne snage, potrebne kao vazduh, nadahnuće, kao umetnost.
Ona se ne boji samoće i kreće u solo avanture, šireći svoja široka krila, udišući u svetom prostranstvu sveži planinski vazduh i slane izlaske sunca nad morem.
Ona je mudra žena, tajanstveni stvor, intrigantna fatamorgana, stalno u pokretu, uvek tako nedostižna.
Ali – iza hladne samouverenosti i izgleda divljeg deteta, ona je uplašena i ranjiva.
Ona je potajno usamljeni vuk, u potrazi za nekim ko će ceniti njenu nekonvencionalnu, slobodnu dušu.
Ona će se naći saputnika avanturistu, to će biti ljubav tako lepa – kao vetrovita planinska livada obasjana sunčevim zracima, posuta svetlim divljim cvetovima punim meda.
Ona će voleti strastveno i neobično, slobodno i bezuslovno.
Ipak, ona će uvek pre svega biti svoja žena.
Ona neće pripadati nikome.
Jer tako je određeno.
Ona pripada povetarcu na olujnom noćnom nebu, frenetičnom pulsiranju srca celog sveta.
Ona pripada Mlečnom Putu i čudnim cirkuskim pesmama i šokantnim trenucima otkrovenja.
Ona je rođena da leti tamo gde udara grom.
Ona je čista energija.
