Život u snovima
Ideja je očigledno bila da se otklanjanjem svega prijatnog iz života jedino može ići ispravnim putem.
U knjizi “Istorija Nimfomanije” Karol Groneman koristi slučaj izvesne “Gospođe B” da opiše koliko je teško bilo jednoj viktorijanskoj dami (godina 1856.) da poveri svoje grešne misli muškom doktoru i kakve su posledice sledile takav čin.
Seksualni apetiti 24-vorogodišnje gospođe B. su uvek bili zdravi. Seksualni život sa njenim mužem uvek je bio dobar, sve dok nije počela da sanja erotske snove.
Kada je počela da sanja kako vodi ljubav sa drugim muškarcima, nastaju teškoće u njenom braku. Seks sa mužem postaje skoro nemoguć, a gospodin B se žalio da u njoj postoji neka prepreka koja užasno otežava seksualni čin. Iako je pretpostavila da muž samo ima problema sa erekcijom, gospođa B je ipak posetila doktora zabrinuta da neće uspeti da obuzda svoju novonastalu seksualnu želju i ograniči je samo na svog muža.
Kada je doktor dodatakao klitoris gospođe B, ona je počela da se trese od uzbuđenja. Na osnovu toga je zaključio da će bez odgovarajućeg tretmana verovatno završiti u ludnici.
Tretman je uključivao: da se muž iseli iz kuće tako da uopšte ne mogu da imaju seksualne odnose, da napusti pisanje romana koji je započela, da počne da praktikuje ledene kupke, klistir i ispiranje vagine rastvorom boraksa.
Erotski snovi gospođe B su prestali, a sa njima je verovatno nestala i sva radost iz njenog života…
