2. Zakon ponude i potražnje
Naši umovi na neki način daju vrednost stvarima, a da mi toga nismo ni svesni. Te udružene snage koje proističu od samog uma i ocenjuju sve oko nas, zovu se ponuda i potražnja. Da, to na prvi pogled može zvučati čudno jer nas podseća na principe ekonomije, ali to je odličan način da shvatite kako funkcioniše ljudski um.
Neka stvar čija je tražnja na niskom nivou, ali je visoka u ponudi se smatra manje vrednom, dok u suprotnom slučaju, ako je njena ponuda slaba ona se smatra vrednijom. Na tom principu ljudski mozak procenjuje vrednost svega, pa i ljudi.
Ako je dostupnost osobe ograničena i želimo da provodimo više vremena sa njom (bilo lično, telefonski ili preko tekstualnih poruka) ta osoba postaje sve vrednija za nas, što nas zauzvrat tera da je želimo sve više jer je doživljavamo kao veoma značajnu. Zato se često dešava, kada želimo neku osobu, a ona nam ograničava vreme ili nije uvek dostupna za nas, mi počinjemo mnogo više da je želimo!
