Nije prošlo par dana, banuo je na moja vrata. Još jednom smo lepo popričali, još jednom sam mu predočila sve probleme i ono što me muči u nadi da je nešto shvatio za ove dane i da ima rešenje. U trenutku kada sam mu rekla da je razmažen i samoživ, razbesneo se i izašao iz stana. Ta reakcija je bila moja definitivna odluka. Kada sam shvatila da ne može da prihvati kritiku i ono što mene muči, znala sam da se ništa neće ni ispraviti.
Teško mi je bilo ali kada me posle nekoliko sati pozvao rekla sam da sam donela konačnu odluku. Možda nas život nekada opet spoji, nikada se ne zna… Volim ga i dalje ali ne mogu da budem u vezi u kojoj se osećam toliko usamljeno, u kojoj nemam podršku niti osećaj da me neko voli.
Tražio me danima ali nisam popuštala. Okrenula sam se svom životu, završavala sve svoje obaveze, ponovo se družila sa ljudima i ponovo nabacila osmeh. Osetila sam se rasterečenije. Naravno, postojali su, i dalje postoje trenuci u kojima me uhvati tuga ali borim se protiv toga. Nikada nisam mogla da zamislim da ćemo ovako da završimo ali izguraću.
Ono što želim da vam poručim je da koliko god volite neku osobu, sebe volite više! Nikada ne zapostavljajte svoju porodicu i prijatelje zbog nekog ko će vam možda kroz neko vreme okrenuti leđa ili vas jednostavno stavljati u drugi plan. Moja sreća je što oko sebe imam divne ljude koji su me i posle svega, posle toga što sam ih toliko zapostavila, odmah prihvatili oberučke i trude se da osetim njihovu ljubav ali i zaboravim što pre na ovu neslavnu”.
kurir.rs
