“Mnogi su mi govorili da se dugogodišnje veze obično ne završe slavno, ali nikada nisam želela da mislim o tome.
Volela sam ga, bila sam sigurna da će on biti moj muž, otac moje dece, ali onda su se stvari preokrenule. Verovatno odmah pomišljate da me je prevario sa drugom, da sam ja našla nekog, da smo se posvađali ko zna zbog kakve krupne stvari… ali ništa od toga.
Moja ljubav je jednostavno počela da se gasi. Ne osuđujte me odmah, sačekajte da čujete razloge.
Upoznali smo se na fakultetu, zajedno smo studirali, zajedno i diplomirali a onda su se kockice spojile.
Da se razumemo odmah, nisam od onih razmaženih devojaka koje su željne pažnje, koje ništa ne mogu same. Ja sam od onih koje će da se bore do kraja, koje mogu sve, koje će učiniti mnogo da se on ne oseća zapostavljeno, ali od njega to nisam mogla da očekujem.
Tačnije, u prve 3 godine naše veze sve je bilo sjajno. Voleli smo se mnogo, provodili zajedno divne trenutke a onda se opustio. Verovatno se momci opuste kada shvate da ih devojka toliko voli pa pomisle da i ne moraju više da se trude. Verujte nije tako, za sve je potrebno dvoje!
U trenutku kada sam shvatila da je stiglo vreme njegove sigurnosti, počela sam još više da se borim. Nisam želela da nam veza pređe u onu čudnu naviku, da se udaljimo i slično. Trudila sam da mu budem što bolja, u svakom trenutku sam bila spremna za sve što je u vezi njega. Čak sam zapostavljala i svoje obaveze, svoje društvo, porodicu, neka svoja uživanja, išla sam sa njim na utakmice, dolazila sa posla kod njega, brinula kada je prehlađen, sve…
A onda kada ga zamolim da se on dođe kod mene u stan, kada ga zamolim da idemo negde, uvek sam dobijala odgovor: ”mrsko mi, dođi ti kod mene, bićemo u stanu” i slično, a nikada mu nije bilo teško da izađe sa svojim društvom, da završava sve svoje obaveze. Osećala sam da me stavlja u drugi, pa čak i treći plan.
