Krvarenja u vidu potkožnih hematoma, krvarenja u mišićima, kao i iz sluzokoža, gastrointestinalnog i urogenitalnog sistema mogu biti pogazatelji deficita ovog važnog vitamina K
Vitamin K učestvuje kao koenzim u karboksilaciji glutaminske kiseline na prekursorima faktora koagulacije, čime oni dobijaju sposobnost da vežu jone kalcijuma i učestvuju u zgrušavanju krvi.
Deficit vitamina K u odraslih najčešće je posledica loše apsorpcije u tankom crevu (opstruktivna žutica, insuficijencija pankreasa, sindrom loše apsorpcije).
Ređi uzroci nedostatka vitamina K su: neadekvatan unos hranom, poremećaj sinteze crevnih bakterija (dugotrajna upotreba antibiotika) i gubitak rezervi vitamina K u jetri zbog hepatocelularnog oštećenja. Poseban uzrok je prekomerno i nekontrolisano uzimanje oralnih antikoagulantnih lekova.
Kliničke manifestacije deficita vitamina K su krvarenja u vidu potkožnih hematoma, krvarenja u mišićima, kao i iz sluzokoža, gastrointestinalnog i urogenitalnog sistema.
Nedostatak vitamina K se naziva hipovitaminoza K, a simptomi mogu biti: modrice, petehije, hematomi, bolovi u stomaku, kalcifikacija mekog tkiva (posebno srčanih zalistaka), jako menstrualno krvarenje, krvarenje u probavnom traktu, hematurija (krv u mokraći), krvarenja iz nosa, desni i očiju, anemija, osteopenija, osteoporoza, frakture i hiperkalciurija.
Urođene mane povezane sa hipovitaminozom K
Kod novorođenčadi kojima je još u stomaku nedostajalo vitamina K mogu se javiti nerazvijenost nosa, usta i sredine lica, mikrocefalija, mentalna retardacija, hipertelorizam, abnormalnosti srca, poteškoće u učenju, razne deformacije prstiju (hipoplazije) i usporen rast.
Hipovitaminoza zbog nedostatka vitamina K je u pravilu vrlo retka kod odraslih osoba, jer je prisutan u različitim vrstama hrane, a sintetišu ga u organizmu i neke crevne bakterije.
Vitamin K u hrani
Da biste obezbedili telu dovoljno vitamina K, potrebno je da u ishranu uvrstite sledeće namirnice: kupus, karfiol, prokelj, spanać, koprivu, indijsku lucerku (alfafa), list pitomog i divljeg kestena, jelove iglice, ostalo lisnato zeleno povrće, paradajz, grašak, soju, šargarepu, krompir, svinjsku džigericu (i masti koja je dobijena iz svinjske jetre), biljna ulja (polunezasićenim uljima), riblje ulje, kravlje mleko, jogurt, sir, žumance i alge.
Stil / Kucnilekar.com
