Velike reči čuvenog psihijatra otkrivaju tajnu izlečenja duše: Pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom

0
696
Velike reči čuvenog psihijatra otkrivaju tajnu izlečenja duše: Pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom:
foto: wikipedia

Lekcije koje je Viktor Frankl naučio na težak način zvuče jednostavno i u tome je njihova lepota.

Hiljade knjiga samopomoći se objavi svake godine, obećavajući ključ za sreću i otkrivanje smisla života, ali memoari Viktora Frankla iz 1946. baveći se surovom tragedijom drugog svetskog rata, nude jedinstven i jednostavan odgovor. Frankl kaže da pronalaženje sreće počinje odustajanjem od potrage za srećom.

Austrijski psihijatar Viktor Frankl napisao je psihološke memoare pod nazivom “Zašto se niste ubili”. Kroz lična i iskustva drugih logoraša Aušvica predstavio je svoju teoriju logoterapije po kojoj je smisao, a ne uspeh ili sreća, sila koja pokreće ljudski život. On piše:

„Život ne čine okolnosti nepodnošljivim, već nedostatak smisla i svrhe“.

Frankl čvrsto veruje da se ljudski duh može podići iznad okolnosti koje je nemoguće i zamisliti.

VUKODLAK DIJETA skida 3 kg za 24 sata: Žene širom sveta potpuno odlepile!

„Kada više ne možemo da promenimo situaciju, izazvani smo da promenimo sebe“.

Logoterapija se manje bavi prošlošću i ispitivanjem svesti, ona je okrenuta budućnosti i smislu sopstvenog života prema kome se treba usmeravati. Na pitanje, šta je smisao života, on odgovara:

Pročitajte i  Stalno sam u strahu, udariće me auto, a na meni pocepane gaće!

„Životni smisao se razlikuje od čoveka do čoveka, iz dana u dan, iz sata u sat. Zato i nije tako važan opšti smisao života, koliko specifičan smisao života u datom trenutku. Postaviti tako uopšteno pitanje bilo bi kao da pitamo šahovskog majstora koji je šahovski potez najbolji na svetu. Jednostavno, nema najboljeg, ili čak dobrog, poteza koji ne bi zavisio od situacije u igri i od osobina protivnika”.

Životni put i rad Viktora Frankla obeležen ličnim iskustvom patnje, preživljavanjem strahota Drugog svetskog rata u nacističkim koncentracionim logorima. Nakon oslobođenja težio je samo 38 kilograma. U nacističkom režimu izgubio je prvu suprugu, brata, roditelje i većinu prijatelja. Nakon povratka u Beč našao se pred potpunim ništavilom. Umesto očaja, probudila se u njemu silna volja za životom, neodoljiva potreba da patnje koje je doživeo, pretvori u iskustvo smisla.


POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

19 − 2 =

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.