Grupa od 500 ljudi pohađala je seminar o sreći i smislu života. Obećano im je da će im na kraju predavanja pokazati najbolji način kako da svako od njih pronađe svoju sreću…
Usred predavanja, instruktor je napravio pauzu. Svakom iz grupe dao je po jedan identičan balon i marker. Zamolio ih je da svako na svom balonu ispiše svoje ime. Zatim je sakupio sve balone i ubacio ih u drugu prostoriju prepunu balona.
Instruktor im je zatim zadao sledeći zadatak: Da uđu u tu prostoriju i pokušaju da pronađu svako svoj balon u roku od 5 minuta. Svi su užurbano počeli da kopaju i rone po balonima, sudarajući se jedni sa drugima, gurajući se, gazeći… Nastao je potpuni haos. Nakon 5 minuta niko nije uspeo da pronađe svoj balon. Svi su bili pokunjeni, umorni, zadihani, raščupani…
Onda im je instruktor rekao da svako dohvati prvi balon sa ispisanim imenom i doda ga osobi čiiji je. Za samo par minuta svako je u rukama držao svoj balon.
Onda je instruktor nastavio predavanje sledećim rečima: “Ovo se svakodnevno dešava u našim životima. Svako užurbano i zaneseno traži svoju sreću, ne obazirući se na druge. Mi nikada ne znamo gde tačno leži naša sreća, pa tumaramo nasumice tamo amo, gurajući druge, tiskajući se.
Potraga za srećom je smisao naših života. Međutim, ona je nemoguća ukoliko svako sebično juri za svojom srećom nezavisno od sreće drugih i često na štetu drugih. Naša sreća, sreća svakog od nas leži u sreći drugih ljudi. Jureći okolo i gazeći druge nećemo pronaći svoju sreću. Svi smo povezani i zavisimo jedni od drugih.
OVO JE UNIVERZALNI ZAKON SREĆE: Pružite ljudima sreću i za uzvrat ćete dobiti svoju. Pomažući drugima da pronađu svoju sreću i vaša sopstvena sreća naći će put do vas.
