Zašto nam nameću stav da udaja za muškarca, znači i udaja za njegovu porodicu? Lepo je slagati se sa svima, ali to nije univerzalni zakon?
U prve dve godine moje i Lukove veze, sjajno sam se slagala sa njegovim roditeljima. Njegova majka mi je bila posebno bliska – radovala sam se susretu sa njom i mogle smo satima da razgovaramo. Ali, kada se njegova sestra Sara vratila kući 2014. godine stvari su se zaista pogoršale.
Oduvek sam volela njegovu sestru koja je večito bila na putovanjima, i verovala sam da su osećanja uzajamna. Ali, nakon što je raskinula sa dečkom koji je živeo u Evropi, i defnitivno se vratila kući učinila je sve da se osećam užasno. Zvala me je “mali Lukov prijatelj” i izrugivala mi se kako je sve što želim da budem žena političara. To je me iritiralo, ali sam trpela.
Napetost je kulminirala na večeri povodom Dana zahvalanosti. Poveli smo mačku sa sobom, koja je zagubila Sarin nakit u igri, a ja sam optužena kao kradljivica. Sara je tada rekla Luku da je sigurna da ja želim samo njihov novac i da sam sociopata, uz to lupajući šakama o sto i dernjajući se iz sveg glasa.
Na kraju, pokupili smo se i otišli. Nekoliko dana kasnije, stiglo nam je sedam ručno ispisanih strana na kojima ona kritikuje moje “čudne” aspiracije i daje deteljnu psiho analizu moje ličnosti. Kada sam to pokazala mom psihologu, smejao se sat vremena.
Danas, Luk i ja razgovaramo sa njegovom porodicom jednom godišnje. Njegovi roditelji me ne vole.
