Međutim, jedno je izvesno, takvi kakvi ste i gde ste danas vi zaista više nikad nećete biti u vezi. Ako vam se negde u budućnosti putevi ponovo ukrste, vi ćete biti isti, ali ipak neki drugačiji ljudi.
Ponekad je potrebno načiniti taj korak, odvojiti se, odjahati sam u suton, dopustiti sebi neki drugačiji put, rast i razvoj. Ponekad je upravo to potrebno da biste se ponovo zaljubili jedno u drugo.
Odmah nakon šoka od raskida počinje samoispitivanje. Pitamo se kakvi smo zaista, gde smo pogrešili, šta smo mogli da uradimo drugačije, zašto pravimo takve greške, zašto se ovo baš nama dešava… Onda dolazi period kad krivimo nekadašnjeg partnera za sve i osećamo olakšanje ubeđujući sebe da je on budala i da nam je bolje ovako. Kad se sve malo slegne počnemo da uviđamo stvari onakve kakvee jesu. Odmaknuti od situacije, sada posmatramo vezu sa strane i uviđamo mnogo toga što nam je ranije promaklo. Učimo nove stvari o sebi, uočavamo i neke stvari koje nismo ranije znali o svom bivšem.
Ponekad je rastanak upravo ono što nam je potrebno da jasnije sagledamo stvari, sebe, njega, vaš odnos i vezu, želje, potrebe, navike… Ponekad nam je potrebno to solo vreme da shvatimo šta zaista želimo.
Zapamtite da je OK vratiti se bivšem, ali je takođe OK i nastaviti dalje. Ljudi smo i treba nam vremena da shvatimo šta ćemo i kako ćemo. Najgore je održavati sve na silu, ostajati po svaku cenu. Ako se već razmišlja o raskidu, znači da nije dobro, da nešto treba promeniti. Da li treba da promenite partnera, grad, državu, ili samog sebe… vreme će da pokaže.
