Veza koja ima potencijal da dugo traje po definiciji ne bi trebalo da bude komplikovana. Koliko stvarno ona može dugo trajati ako celo vreme izluđujete jedno drugo? Komplikovana veza se ne može održati do recimo, najviše dve ogdine. Tada će se zavesa spustiti a glumci će ostati sami sa svojim mislima.
Sve te “komplikovane” veze sa svojim beskrajnim razgovorima u kojima pokušavate jedno drugome objasniti svoja iskrivljena i kontradiktorna osećanja, očajnički tražeći formulu koja će sve učiniti lakšim i skladnim – to nije ono što vam treba. Nemojte se na silu uveravati da je to jedina šansa da budete srećne. Nastavite li tako, izludećete sebe i sve druge oko vas, a vaša emocionalna patnja će postati fetiš. To je dobar put da sebi upropastite život.
Veza bi trebalo da bude jednostavna. Nema veze ko je on, gde radi, koliko je obrazovan, koliko jezika govori, koliko je imao žena pre vas ili zna li da piše poeziju. Vaš život i sreća ne smeju i ne bi trebalo da zavise o tim pitanjima. Sve što je važno je osećate li se prijatno s njim – osećate li se kao kod kuće. Ako vam je svejedno jeste li s njim ili ne, ako ne osećate da dostižete svoj puni potencijal s njim, ako vas izluđuje, vreme je da krenete dalje. I nećete ništa izgubiti.
Jedina sigurna stvar koju ćete dobiti od tih “komplikovanih” veza su glavobolje. Ako su vam stvarno potrebne te glavobolje, ako ne možete da živite bez njih, onda je vreme da sebi priznate da vam zapravo nije potrebna ta osoba ili iko drugi – zapravo, vi ne možete bez emocionalne drame i čudne potrebe da same sebe mučite emocionalno. Morate biti sigurne da ne koristite vezu – bilo koju vezu – kao sredstvo da proživljavate sve komplekse koji žive u vašoj glavi. Vi to ne zaslužujete, zapravo to niko ne zaslužuje.
Šta, zapravo, želite od veze? Možda želite decu, da zajedno izgradite dom, zajedno planirate život, družite se s prijateljima i voljenim osobama i sve druge stvari koje svi želimo od života. Ako mislite da možete imati sve to u vezi koja je od samog početka komplikovana, onda se, drage moje mlade dame, jako varate.
Sve mi počnemo sa snovima o muškarcu koji je visok i zgodan (i pametan i bogat i uspešan i seksi i romantičan…) i razočarane smo kada se pokaže da on nije ništa od toga. I možda mu čak i priznamo da smo razočarane u nadi da će se promeniti u muškarca naših snova. I tek mnogo kasnije – uglavnom prekasno – shvatimo da je sve što nam treba muškarac na čije rame možemo na trenutak odmoriti glavu, muškarac koji će uvek biti uz nas. Uvek. Shvatate?
