Prava ljubav je smešna. Smisao je u tome da ste jedno i drugo ludi jedno pred drugim. I čudni. Na način na koji ne možete biti pred drugima. Bilo da se radi o plesanju u dnevnoj sobi, ludom smejanju ili nošenju božićne pidžame preko leta. Ljubav je čudna, smešna, zabavna. Ali oboje ljudi razume da su im životi bolji jer imaju jedno drugo.
U pravoj ljubavi te druga osoba čuje. Ta osoba želi otkriti svaki deo tebe i zaljubi se u tebe svaki put kad nauči nešto novo. Jednaka je situacija s tobom. Osoba želi slušati jer obožava da sluša dok pričaš o strastima, snovima, nadanjima i stvarima za koje niko ne zna.
Prava ljubav je iritantna. Nekad postoje besmislene rasprave kojima se kasnije smejete. Smejete se kako ste se oboje ponašali kao deca i koliko su te rasprave nezanemarive u odnosu na vašu ljubav. Vaša ljubav uvek ostaje.
Prava ljubav je kad pokušaš da razumeš razmišljanja druge osobe čak i kad ih ne razumeš. Ta osoba te potpuno inspiriše. Pitaš se kako si pronašla nekog čije različitosti savršeno pristaju tvojima. U dubokoj ljubavi vas razlike spajaju. Nekako se sve čini kao predivan nered i upotpunjavate pukotine jedno drugog. Prava ljubav ti dopušta da se sećaš prošlosti i koliko je možda bila teška. Dopušta ti da se osećaš zahvalno za sadašnjost. Osećaš se kao prava srećnica kad pronađeš takvu ljubav.
Prava ljubav je kad želiš drugu osobu da oraspoložiš iako nemaš pojma šta joj je. Jednostavno znaš da nešto nije u redu i dala bi joj ceo svet. To je ono šesto čulo koje imaš; shvataš da si toj osobi potrebna i tu si za nju, iako ne znaš što nije u redu.
