Kada se pomene društvena anksioznost ljudi obično zamišljaju stidljivu i povučenu osobu koja ne izlazi puno i ćutljiva je u društvu. Onii često mešaju pojam anksioznosti sa introventnošću.
Istina je ipak malo drugačija. Naravno da postoje stidljive i zatvorene osobe sa anksioznium poremećajem, ali nisu svi koji pate od društvene anksioznosti ćutljivi i povučeni. Neki su baš sušta suprotnost toga.
O tome svedoče i lične ispovesti onih koji se svakodnevno bore sa društvenom anksioznošću. Iz njih se jasno vidi da postoji čitrav dijapazon obrazaca ponašanja koje okolina karakteriše kao negativno, nepristojno, napadno, nevaspitano, bezobzirno, a samo su posledice anksioznosti, tj. načini na koje anksiozne osobe pokušavaju da se izbore sa svojim psihološkim poremećajem.
reklame
Pa da vidimo šta oni kažu. Evo šta osobe koje pate od društvene anksioznosti često rade:
- “Mnogi misle da sam nepristojna kada sam ćutljiva u društvu. U stvari sam stalno u strahu da ću, čim otvorim usta, reći nešto pogrešno” – Megan
- Konstantno sam zalepljen za svoj mobilni telefon. Ljudi misle da je to odraz lošeg vaspitanja ili nepristojnosti. U stvari ne mogu da izdržim da ljude gledam u oči. Kada treba nešto da kažem, 30 puta ponavljam rečenicu u svojoj glavi… a onda jednostavno shvatim da je trenutak da je kažem prošao, više se ne priča o toj temi… – Fil
- Samo ćutim. Više volim da slušam šta drugi pričaju nego da učestvujem u konverzaciji. Kad god otvorim usta izvalim neku glupost, zbog koje onda noćima ne mogu da spavam. – Julijana
- Kada sam u društvu previše brbljam, pričam brzo, skačem sa teme na temu, preterujem sa šalama, ponašam se previše napadno… Sve to radim jer sam potpuno van sebe. Stanje je slično pijanstvu, jer tek kasnije, u miru svoje sobe, shvatam šta sam sve rekla i radila i želim da propadnem u zemlju zbog toga. Kao da sam u nekoj magli. – Suzan
- Imam običaj da bez pozdrava napustim društvo i odem kući. Tek tako, iznenada. Mislim da niko iz mog društva ne kapira da to ne radim zbog samoživosti, bezobzirnosti i slično, već zato što u tom trenutku moja društvena anksioznost naraste do nepodnošljivosti i jednostavno moram da odem. Ne mogu da izdržim ni sekund duže. Slično kao kada vam se užasno mnogo pripiški. Jednostavno morate. – Lucas
- Konstantno posmatram mimiku i pokrete, ton, izraze lica svojih sagovornika kako bih utvrdila da li ih nečim slučajno vređam ili govorim nešto pogrešno. – Dženifer
- Ja često zaista mnogo pričam. Ljudi misle da sam jednostavno pričljiva osoba. Kad god izađem negde sa društvom i nastane pauza u razgovoru, to mi toliko nabije anksioznost da počnem da brbljam samo da neprijatna tišina prestane. U tim trenucima bukvalno umirem od panike koja me hvata. Veoma često mi je nakon i najmanjeg društvenog okupljanja potrebno nekoliko dana da se oporavim. Jedno veče sa prijateljima u gradu = 3 dana u krevetu. Drženje mi iscrpi i poslednji atom snage. – Tifani
loading...
