Kad se nešto završi, završilo se
Mnogi od nas imaju poteškoće sa ovim principom. Puštanje, gubitak nečega ili nekoga, proces žaljenja, a potom pokretanje napred u život je jedan podebeo put. Ranije ili kasnije, svi ćemo morati da se susretnemo sa većim ili manjim krajem u svom životu. Dan ima svoj kraj, a isto tako i noć; kiša kao i sunčano vreme imaju svoj kraj. Život se okonča, ali isto tako i bol koji nastaje kao posledica gubitka. Sve ima svoj početak i kraj, i iz nekog čudnog i nelogičnog razloga (iz ove ljudske prespektive) svet je tako postavljen da funkcioniše. Duboki odnosi takođe imaju kraj, življenje na jednom mestu dođe do kraja da bi otpočelo na drugom. Poenta je u tajmingu. Kad se završi, vreme mu je da se završi. Ni ranije, ni kasnije. Jednostavno je tako… teško za prihvatiti.
Neki od vas se mogu zapitati: “Čekaj malo, ako prihvatim sve ove stvari to znači da odustajem, da se predajem i da ništa neću ni promeniti. Ako sam depresivan, anksiozna, itd. prihvatanjem ovih stanja ću samo više potonuti i to će biti kraj mene”. Pa ne baš. Govoreći iz sopstvenog iskustva, poenta života i nije da budemo sve vreme srećni, niti tužni, niti u borbi koju treba izvojevati. Život je život. Načinjen je od svih iskustava koje proživimo, od svih ljudi koje sretnemo i koje izgubimo, načinjen je od suza i od smeha. Ono što je bitno je zapravo svesno prolaziti kroz život i živeti ga u potpunosti. Prihvatanje nam sačuva veliku količinu energije i podari mir. Kada jednom prihvatimo stvari, kada ih osetimo kao deo nas samih, to nam na neki čudan način daje snagu da istrajemo sa sobom kroz sve kroz šta prolazimo (nemojte misliti da samo izbegavamo patnju i bol, često izbegavamo zadovoljstvo) i izronimo u onu osobu koja smo rođeni da budemo.
Jedan od mojih učitelja kaže da postoji razlika između sledeće dve stvari: u šta smo se rodili i za šta smo se rodili. Naš trenutak je započeo rođenjem, kad smo se rodili u određenoj porodici i određenim okolnostima. Sada je na nama da otkrijemo za šta smo rođeni. A to će se razotkriti kada smo spremni, u svoje vreme i na svoj način. Od nas se traži samo da budemo radoznali.
infinitesouljourney.com/spiritualni-centar.org
