Kad god da nešto počne, pravo je vreme da otpočne
Ništa se ne dešava ni ranije ni kasnije nego što treba da se desi. A kad je to “treba da se desi”? To je tačno onda kada smo spremni. Kada smo spremni da se nešto desi, to se i desi. Tačka. Svo to nestrpljenje, trebalo bi ili ne da bude sada ili kasnije, stvara veliki unutrašnji pritisak, prosto unutrašnje kidanje, a sigurno i one niskoinflamatorne procese u telu koji traju godinama. Postanemo opsednuti time šta će drugi reći ako ne uradimo nešto u vreme kad svi to rade, bilo da se radi o stvaranju potomstva, pohađanju fakulteta, sklapanju braka ili stvaranju unosne karijere.
Ponekad nam je sasvim jasno da neke stvari treba da se promene, ali ne vidimo uvek kako, kada, gde. Razumevanje i saosećanje ka samom sebi je od velikog značaja. MI znamo da bi trebalo da bude drugačije ali nemamo snage da se pomerimo unapred. I znate šta? Skoro uvek je teže biti sa poznatim, ili nepoznatim i sa svojom nemogućnošću da se pokrenemo, nego što je to samo pokretanje napred. Treba preživeti sve ono što dođe pre pomeranja, sve svoje nesigurnosti, nemoć i osećaj bezvrednosti, onaj osećaj da ne zaslužujemo bolje, da ne znamo kako, osećaj neadekvatnosti, itd. Lista je podugačka. No, ne brinite. Stvari će se desiti kad im je vreme i može sve ispasti mnogo lakše nego što ste ikad mogli da zamislite. Sačekajte svoj trenutak. I on će doći. U univerzumu ne postoji satus quo, a najverovatnije je da ni vi niste izuzetak od ovog zakona.
