Bio jednom jedan bogati trgovac koji je imao četiri žene. Najviše je voleo svoju četvrtu ženu. Poklanjao joj je bogate poklone, brinuo se o njoj dajući joj sve materijalno bogatstvo.
Takođe je voleo i svoju treću ženu. Bio je ponosan na nju i uvek je pokazivao svojim prijateljima. Ali uvek je postojao strah kod njega da će ga ona napustiti i otići s nekim drugim daleko od njega, piše opanak.rs.
Voleo je i svoju drugu ženu, ona je pažljiva i brižna prema njemu. U stvarnosti, njoj se najviše ispovedao. Kad kod bi trgovac imao problem prilazio bi svojoj drugoj ženi koja bi mu uvek pomogla i vodila bi ga kroz teška vremena.
Ali trgovac je imao i svoju prvu ženu, koja mu je bila verna i pomagala mu godinama da stekne sve to bogatstvo. Brinula se o domaćinstvu i porodici. Međutim, trgovac je nije voleo i jedva da ju je primecivao.
Jednog dana trgovac se razboli. Znao je da će umreti uskoro. Razmišljao je o svom bogatstvu i životu punom blaga, pa reče sebi: “Imam četiri žene. Ali kada umrem, ostaću sam.”
Odluči on da razgovara s njima, pa upita prvo svoju četvrtu ženu: “Volim te najviše od svih. Davao sam ti sve najbolje stvari i brinuo se o tebi. Sada umirem i hteo bih da me slediš kroz moju smrt.” Ona se iznenadi: “Ne dolazi u obzir” odgovori mu ona i napusti ga ne rekavši ni reči više.
Njen odgovor mu probi grudi poput oštrog noža. Tada trgovac, sav utučen, upita svoju treću ženu: “Voleo sam te i uvek bio u tvom društvu. Sada kada umirem, želiš li me pratiti kroz smrt?” “Ne,” odgovori ona, “život je tako dobar ovde i čim ti umreš ponovo ću se udati za drugoga.” Te reči slomiše trgovčevo srce.
