Nemali broj starijih zbog svojih godina prestane s fizičkom aktivnošću, tada iskusi probleme, i zaključi da je dobro što su prestali, inače bi im problemi sigurno bili još gori. Taj zaključak je pogrešan – ako ste bili fizički aktivni, problemi nastaju jer ste prestali s aktivnošću, pa je najbolje ne prekidati, već nastaviti, eventualno malo smanjiti ukoliko vam postaje zaista prenaporno.
Još jedan problem koji starost donosi jeste smanjenje moždanih sposobnosti. I to je moguće preduprediti, time što će vam mozak ostati aktivan bez obzira na godine (učenje stranih jezika je izuzetno preporučljivo, a pomaže i učenje bilo čega novog – važno je da je redovno).
Osobe koje su bile mentalno aktivne tokom celog života uspevaju i sa sedamdeset i više godina da nauče neki novi jezik, ili, recimo, da koriste kompjuter. Istraživanja pokazuju da se redovnim učenjem novog, između ostalog, smanjuje šansa da obolite od Alchajmerove bolesti, čak i ako inače imate predispozicije za to.
I još jedan problem u poznim godinama: usamljenost. Kako ne biste u starosti bile usamljene, potrebno je da održite kontakte s dragim osobama. Mnogo je dama koje naprave grešku i, jednom kad se udaju i dobiju decu, ceo svoj život svedu na posao, bračnog partnera i decu – a onda odu u penziju pa pogube kontakt s kolegama, deca odrastu i odsele se, možda se i razvedu ili bračni partner umre, i ostanu potpuno same. Da se to ne bi desilo, održavajte kontakte sa dragim osobama i sklapajte nova poznanstva – tako ni u starosti nećete biti same.
Starost nije nikakav bauk. Moguće je i u poznim danima biti vitalan, sposobnog mozga i okružen dragim osobama – mnogima je uspelo, uspeće i vama!
krstarica.com
