Šta je unutrašnji kritičar i koja je njegova uloga u strahu od intimnosti?
Unutrašnjeg kritičara predstavljaju destruktivne misli o samoj osobi ili o drugima. Unutrašnji kritičar može kreirati unutrašnje dijaloge u kojima pobeđuje ličnošću koju kritikuje i omalovažava, povređuje. Iskazuje nepoverenje prema ličnosti i drugima, samokriticizam, samo-poricanje, odvlači od aktivnosti usmerenih ka cilju. Napada svaki segment života, samopouzdanje, al ii bliske intimne veze.
Glas unutrašnjeg kritičara u partnerskom odnosu odražava se kroz rečenice poput: Nikada nećeš naći nikoga, ostaćeš sam/a, on/a ne mari zaista za tebe, previše je dobar/dobra za tebe, čim te upozna ostaviće te, moraš ostati u kontroli, nije tvoja krivica što se tako oseća, ne otvaraj se previše, budi na oprezu, samo želi da te povredi, nisi dovoljno zanimljiv/a… Prisutne su i generalizacije i predrasude, kao što su: Muškarci su bezosećajni, žene su previše zahtevne, muškarcima je stalo samo do društva i do seksa, žene samo traže pažnju, većina ljudi se razvede, veze svakako uvek završe tako da neko ostane povređen, dobro je biti sam i brinuti o sebi, nije ti potreban partner, ne veruj mu.
Ove misli su neprijatne, ali su ujedno i poznate, što ih čini sigurnim terenom. Kada partner vidi osobu drugačije od njegovog unutrašnjeg kritičara, može se pojaviti defanzivnost, nepoverenje, želja za begom, jer su stara uverenja poznata i sigurna, a promena bolna i neizvesna.
Kako se manifestuje glas unutrašnjeg kritičara?
Ponašanjem u partnerskom odnosu: ulaskom u ulogu žrtve, uzdržavanjem od pokazivanja interesovanja, privrženosti, seksualnosti, zajedničkih aktivnosti, čestim ulaskom u konflikte i odbacivanjem partnera, tišinom, odsustvom komunikacije, projektovanjem sopstvenih unutrašnjih sadržaja na partnera, stalnom kritikom usmerenom na partnera.
Ponašanjem kada je osoba sama: nedostupnošću za potencijalne partnere, izolovanjem sebe, uveravanjem sebe da nije dovoljno dobra ili da drugi nisu dovoljno dobri, strahom od otvaranja sebe i predstavljanja svojih potreba i želja.
SMS koji samo očajnice šalju: Ove poruke ne piši bivšem, ako želiš da ti se vrati
Osoba koja ima strah od intimnosti može iskazivati jaku želju da bude u emotivnom partnerskom odnosu, a ipak imati ponašanja koja je odvode od toga, koja su potpuno suprotna cilju. Sabotiranje veze se dešava onda kada je osoba zaista ceni, kada na osnovu svog vrednosnog sistema vrši procenu da joj je stalo. Česta je rečenica da nije problem izaći i sresti nekoga, već sama bliskost, moment kada se veza proceni kao vredna.
U biti straha leži ideja da osoba nije vredna ljubavi, da se mora dokazati kao dostojna ljubavi i biti perfektna. Preterani rad, kao i druge forme perfekcionizma, mogu oterati partnera.
Poteškoće sa iskazivanjem sopstvenih potreba još jedan su od obrazaca ponašanja. Iz ovoga proizilazi neadekvatna podrška, kako partner ne razume šta su zaista potrebe druge osobe. Niko ne može čitati misli, te potrebe ostaju neispunjene, što vodi konstantnoj frustraciji.
Sabotiranje partnerskog odnosa može ići u različitim pravcima, od stalnog kritikovanja partnera, kreiranja slike o partneru kao o osobi nedostojnoj ljubavi, pronalaženje mana kod partnera, sumnjičavo ponašanje, optuživanje za događaje koji se nisu realno odigrali.
Strah od fizičkog kontakta ispoljava se ili kroz izbegavanje kontakta, iskazivanje straha i neprijatnosti od istog, ili kroz stalno traženje fizičkog kontakta.
Kako se prevazilazi stah od intimnosti?
Identifikovanjem obrazaca misli i ponašanja;
Sagledavanjem istorije partnerskih odnosa: koje su karakteristike i kvaliteti koji se traže kod partnera, koje negativne osobine se ponavljaju, da li se određeni partneri biraju samo da bi se potvrdilo nezadovoljstvo i neuspeh partnerskih veza, ili da bi podlegli generalizaciji i predrasudama? Da li se partnerski odnosi često završavaju iz istih ili sličnih razoga?
Suočavanjem sa unutrašnjim kritičarem: šta je glas unutrašnjeg kritičara (izlistati sve poruke) vs. šta je zapravo moje mišljenje o vezi; šta unutrašnji kritičar govori o mom partneru vs. šta ja mislim o partner; šta unutrašnji kritičar misli o vezama vs. šta ja zapravo mislim o vezama. Na ovaj način mogu se steći uvidi kako unutrašnji kritičar utiče na svakodnevnicu veze;
Razotkrivanjem destruktivnih misli i ponašanja koje partneri mogu imati jedno ka drugome: otvoreno govoriti šta su misli koje razaraju odnos, ali uz preuzimanje odgovornosti za prisustvo glasa unutrašnjeg kritičara;
Izlaskom iz zone poznatog lošeg: rizikovanjem, alternativnim ogledalima (prijatelji, mreža podrške);
Osnaživanjem sebe: poverenjem da se povredjenost može prevazići, normalizovanjem bola kao rizika koji ide uz značajne emotivne veze, fokusiranjem na sopstvene snage;
Kontrolisanjem sopstvenog ponašanja: prepoznavanjem okidača, razotkrivanjem pred partnerom, prihvatanjem izazova;
Postavljanjem ciljeva partnerskog odnosa sa jasnim vremenskim okvirima;
Savetovanjem sa osobama koje imaju pozitivna iskustva i svesne su svog rasta kroz partnerstvo.
vaspsiholog.com
