Mi tako danas imamo jednu kompletnu generaciju koja samu sebe zavarava. Milioni ljudi koji kolektivno misle da se „onaj tamo provodi bolje od njih”, dok svi zapravo žive poprilično dosadnije živote od onih koji se predstavljaju.
Dugoročne posledice ovog straha mnogo su dalekosežnije od slika i izlazaka. Ljudi počinju da donose krupne životne odluke po istom principu. Zato danas mnogo češće menjaju posao, putuju, ili menjaju partnere sa kojima su u ljubavnoj vezi. Na sve strane su opcije koje na prvi pogled deluju bolje od opcije koju smo trenutno izabrali. Onog momenta kada pokleknemo pred ovim strahom od propuštanja i odaberemo neku drugu opciju, koja je delovala kao bolji izbor, to ne potraje dugo. Već posle nekoliko nedelja, neke druge opcije ponovo deluju primamljivije, i tako se ovi ljudi vrte ukrug poput pčele koja leti sa cveta na cvet.
Koje je rešenje za ovaj problem? Po mom mišljenju, uzor treba tražiti u onim retkim ljudima koji u svakom momentu odišu stavom „kod mene je najbolja žurka”. Oni jednostavno umeju da se fokusiraju na ljude i događaje koji su trenutno oko njih, i na njih ne utiče informacija šta trenutno radi neko drugi tamo negde. Oni su u svakom trenutku sigurni da su napravili najbolji izbor i ne osećaju čežnju za nečim što je neko drugi izabrao. Probajte da se ponašate malo kao oni – za promenu.
Istok Pavlović / politika.rs
