Perfekcionističke sklonosti predstavljaju otežavajući faktor u nizu aktivnosti u kojima želimo da postignemo uspeh. Stav koji stoji iza perfekcionizma podrazumeva sledeće: „Ja moram važne stvari u životu da radim savršeno i da u njima budem uspešan/na i na taj način dokažem sebi koliko vredim kao osoba“. Perfekcionizam često podrazumeva i sklonost ka upoređivanju sa drugima i zahtev da budemo bolji od njih i da ih nadmašimo u stvarima koje radimo. Ova sklonost predstavlja sastavni deo vrednosnog sistema koji je propagiran u savremenoj kulturi a koji se svodi na takmičarske sklonosti i samodokazivanje kroz nizanje uspeha.
Perfekcionizam leži u osnovi mnogih emocionalnih problema i stoga je veoma važno kod sebe prepoznati ovu sklonost i zameniti je realnijom slikom sebe kao pogrešivog bića koje nije savršeno.
Ljudi sa izraženim perfekcionističkim sklonostima skloni su odlaganju obaveza i aktivnosti u kojima bi želeli da se ostvare upravo iz straha da će počiniti grešku. Zahtev da stvari radimo savršeno rezultira strahom od potencijalne greške a greška se doživljava nešto katastrofično i ugrožavajuće po samopoštovanje. Iz tog razloga perfekcionizam osobu čini inertnom, povučenom i izbegavajućom. U osnovi ovog povlačenja je stav „bolje da ne pokušavam nego da pokušam i doživim užas neuspeha“.
Dakle, perfekcionisti su vrlo često upravo ljudi previše inertni da bilo šta urade, ljudi koji tapkaju u mestu i ne pomeraju se sa mrtve tačke. Perfekcionizam ne vodi samo odlaganju aktivnosti kojima bi voleli da se bavimo već i odlaganju samog života iz straha da stvari neće ići onako savršeno kako smo zacrtali.
Oni koji pak reše da se uhvate u koštac sa životom a pri tom ne odustanu od svog perfekcionizma skloni su da se užasavaju nad svakom greškom koju počine. Pri svakom zadatku koga se late, potrebno je previše vremena da se njime bave kako bi prevenirali svaku moguću grešku. Pred ispit, važan sastanak, dostavljanje nekog važnog izveštaja, strepe i razbijaju glavu nad mogućnošću da su nešto zabrljali. Kada dožive uspeh, misle da je to moglo još bolje.
Pefekcionizam ili vas čini sklonim da sve izbegavate ili večito nezadovoljnim čak i kada doživite uspeh.
Perfekcionizam je česta pojava i u partnerskim odnosima. Uverenje da moramo biti savršeni stvara strah od potencijalnog neuspeha na ljubavnom sastanku ili čak odustajanju od ideje da se na sastanak uopšte ode.
Perfekcionizam u svim sferama, bilo da je poslovna ili ljubavna, podrazumeva strah od preuzimanja rizika i pravljenja greške. Insistiranjem da postignete savršeno rešenje (da imate savršenog partnera ili da savršeno radite svoj posao), ostavljate sebi veoma uzak izbor: da grešite ( a sigurno ćete grešiti jer ste pogrešivo ljudsko biće) i zbog toga očajavate i kinjite sebe ili da odbijate da uradite nešto iz straha da ne pogrešite i zbog toga mrzite sebe. Perfekcionizam vas osuđuje ne samo na neuspeh nego i na strah od neuspeha-što ima mnogo štetnije dejstvo od neuspeha samog.
