Simbol animalnosti i seksualnosti
Međutim, istorija poznaje i sasvim drugačije primere. Tako je veliki pesnik, Lord Bajron bio pravi ljubitelj ženske kose ali i stidnih dlačica.
U njegovoj ostavštini, u gomili pisama koje je dobijao od svojih prijateljica i koja se i dan danas čuvaju u arhivima poznatih muzeja, mogu se naći upravo one – male, kovrdžave dlačice svih boja i nijansi.
Neke kulture, na primer, severnoameričkih indijanaca, otišle su po ovom pitanju još mnogo dalje od pesnika.
Indijanci su doduše smatrali da je svaka i najmanja dlaka na telu stigla greškom pa su ih uklanjali neumorno ih čupkajući golim prstima.
One su za njih bile znak animalnosti, nešto čemu je mesto na životinjskom a nikako na ljudskom telu.
Smatrajući upravo ženske stidne dlačice simbolom animalnosti i seksualnosti, Indijanci plemena Dakota, su ih koristili u svrhu zastrašivanja neprijatelja i to tako što su svoju (ratničku) odeću ukrašavali dlačicama koje su počupkali svojim suprugama i, navodno, sestrama.
