Sa ove tačke gledišta, ljudi koji su u vezi već imaju dosta svojih briga i ne moram još i ja da im stajem na žulj. Ipak, neki od njih i pored svega toga nalaze vremena da se bave onima koji su odabrali „drugu stranu“. Pogotovo ako je reč o osobama ženskog pola.
Zahvaljujući filmovima i serijama na snazi su dva stereotipa o single ženama: ili su jadne, neshvaćene i emotivno i fizički trapave dušice, ili pak bezosećajni partimanijaci koji žive savršen stylish urbani život. Što bi neki rekli „Seks i grad“, a ta me paralela posebno iritira jer ispade da svaka žena koja se nije udala ima opsesiju da glumi život na Manhattanu (u realnosti to nema veze sa životom). Za jedne smo savršena radna snaga jer nemamo porodicu koja bi nam skretala pažnju s posla, za druge smo upravo zbog svog statusa nepodobne jer nismo u stanju da negujemo prave vrednosti.
U stvarnosti, međutim, single osobe nisu ni moralno ni emotivno sakate. Praksa pokazuje da pažljivije slušamo druge i prilično posvećeno učestvujemo u rešavanju problema svojih prijatelja. Takođe, biti single, ne znači živeti monaškim životom i tihovati dok te razdiru razdragan smeh i pokliči srećnih porodica sa obližnjeg igrališta. Single osobe nisu odabrale celibat, već mogućnost da odlučuju o tome kad im je do seksa, a kad nije. Biti single ne znači nužno biti sam i usamljen. To znači da imaš slobodu da biraš s kim ćeš i kako provesti svoje vreme. Ponekad i sam sa sobom, zašto da ne? Ipak, jedina osoba na svetu koja zagarantovano ostaje sa vama do poslednjeg dana i daha jeste vi sami.
Verujem da je ovoliki broj ljudi u društvu single upravo zbog razvoja tog istog društva. Naime, danas imamo više vremena da se bavimo sobom i više opcija da odaberemo svoj put. Imamo mogućnost da vidimo dalje nego generacije pre nas i odaberemo da budemo roditelji ne zato da bi nas neko čuvao u starosti, već da bismo nekome pružili lepo detinjstvo i mogućnost da još više od nas istraži svet. Možemo da odaberemo da budemo u vezi/braku s nekim zato što ga volimo i smatramo ga, pre svega, dobrim partnerom, baš kao što smo svesni kako su te relacije promenljiva kategorija i da samim tim što smo nekoga u nekom trenutku odabrali, ne znači da nam duguje večnu vernost.
Ideja da nas baš jedna osoba može učiniti zauvek kompletnim i potpuno srećnim jeste potpuno nemoguće očekivanje. Zar nismo i sami odgovorni za svoju sreću?
I ja zavisim od drugih, ali odabrala sam da to budu moji prijatelji i imala sam sreće. To su divni prijatelji. Ljudi s kojima volim da kuvam, šetam i idem u bioskop. Oni kojima mogu da poverim svoje tajne bez zebnje da će me izdati. Ljudi sa kojima ne provodim svoje slobodno vreme jer bi tako trebalo, već zato što to želim.
Ne sanjam ja o čudu, niti o tome kako ću naleteti na staklenu cipelicu, ili da će me jedan poljubac probuditi iz ovog bunila. Odrasla sam žena.
Na kraju, znam: „krivica“ za to što se nisam udala jeste apsolutno moja. Takođe sam sigurna da će to ostati moja „krivica“ i ako to ne uradim u budućnosti. Nemam ništa ni protiv ljubavi, ni protiv tuđe sreće, ni protiv braka… Ali, dragi ljudi koji ste se skrasili, molim vas da prestanete da mi brak reklamirate kao bajku u kojoj moram učestvovati i da prestanete da me plašite potencijalnim ishodima ukoliko odaberem drugačiju priču. Odbijam da prihvatim argumente kako je brak bajka ili nužno zlo. Bračni život dogodiće mi se kada i ako to ja budem htela. Pre svega, prestanite da me terate da se zbog toga što sam single osećam manje vrednom. Moj ljubavni i intimni život je moja stvar. I tačka.
Jasmina Lazić / elle.rs
