Čini se da žene drugačije interpretiraju reč “zbogom” od muškaraca. Momcima kao da nije važno da li kažu ćao, hasta-la- vista-baby, ili samo odu bez reči…
Devojke vole da budu formalne i pristojne, vole da se drže društveno prihvaćenih rituala poput onih hvala ti- vidimo se kasnije – poljubac – zagrljaj…
Nisu muškarci nepristojni; samo su genetski i društveno programirani da manje pokazuju osećanja.
Njihova unutrašnja emocionalna nespretnost prema oproštajima jer nekako primitivna. Njima je stalo; samo drugačije to pokazuju.
“Vidimo se kasnije” dok zadržavaju suze i lupaju vrata je jedan od načina. Pozdrav šakama znači dobar posao! Komplikovano rukovanjerezervisano je za najboljeg prijatelja. Petica je opušten gest, a zagrljaj je znak da imaju puno emocija.
Bilo da se radi o dugačkom ili kratkom, prijateljskom ili romantičnom, privremenom ili najgore od svega – trajnom, muškarci se užasavaju oproštaja. Ne možemo ovo reći za sve muškarce jer nisu svi isti, ali za većinu je to tako. Boje se da kažu zbogom.
Reč “zbogom” se čini nekako finalno. Previše je bolno.
Uzrok sve ove drame je u tome što su u muškom umu svi ti pozdravi povezani s nečim definitivnim. Naravno, ima i nešto dublje u svemu tome. Reći zbogom je jednako kao reći volim te, to dvoje ne ide jedno bez drugoga. Za većinu se zato najbolje čini izbegavanje jednog i drugog.
Važan deo života je nastaviti dalje. Volimo ljude koje upoznamo, zaokupimo se sitnicama i uživamo. Ipak, ljudi se razvijaju, stvari se menjaju i vreme ne staje. Muškarci dobro poznaju taj krug života. Znaju da će se na kraju oprostiti od svega i svih što vole… Kada dođe vreme za to. Ipak, nekako imaju potrebu da se zaštite, da ne pustite i ne prihvatite da je to tako.
Ne dok ne razumeu lepotu nadvladavanja straha od neizbježne boli koja je zapravo veličanstvena.
Život je pun oproštaja; znači li to i da je pun ljubavi? Eh da bar jeste…
Ponekad kažemo zbogom ljudima za koje mislimo kako će uvek biti uz nas, kažemo zbogom lažnim obećanjima i slatkim rečima i sve jedno se vratimo po još toga čemu smo rekli zbogom. Nema ništa loše u ljubavi; problem je rušiti zidove koje ljudi grade i sakupljati komadiće srca nakon oproštaja, nakon što se kaže zbogom.
Do tada muškarci ipak ostaju pri svojem neobaveznim pozdravima, bar dok ne nauče da bol nije samo patnja, nego i deo ljubavi.
