Koliko su te razlike muškaraca i žena fiziološke, biološke prirode, a koliki je uticaj sredine, vaspitanje na genetski, nasleđeni faktor?
-Imate ženski i muški mozak npr, imate podeljenost između njihovih funkcija. Muškarci su bolji u jednim, žene u drugim funkcijama. Žene su npr. elokventnije, to je nešto što im je prirođeno. Muškarci su zato bolji u tehničkim naukama. Naravno ima i žena u tim oblastima, ali je činjenica da muškaraca tu ima mnogo više. Osim što se razlikujemo fiziološki, kako nam mozak funkcioniše, mi zaista imamo različte karakteristike. Sastavljeni smo od istog materijala, ali na drugačiji način, pa tako i funkcionišemo na taj različiti način kada smo u skladu sa samim sobom, a kada ne funkcionišemo u skladu sa samim sobom, onda nešto trpimo i nešto gubimo. Kao što kaže naslov knjige „Muškarci su sa Marsa, žene sa Venere”, mi zaista jesmo različita bića. Kada se npr. govori o ravnopravnosti polova, onda se ne misli da ćemo postati jednaki, već da treba da imamo jednake mogućnosti. A jednaki nikada nećemo biti. Postoji npr. jedna situacija koja dobro oslikava rodne razlike: kada žene planiraju nešto da urade, onda one prvo pričaju da će nešto uraditi, a muškarci govore tek pošto nešto urade, tako da je to npr. jedan slikoviti segmet naših razlika. Zapravo nam je najbolje kad smo u vlastitoj ulozi, a to moramo sami da identifikujemo i prepoznamo. Tu ne igra veliku ulogu genetika, tj.ono što donosimo biološki. Mi sobom nosimo samo predispozicije, a šta đemo postati, zavisno je od toga šta primimo od sredine. Lično mislim da je sredinski uticaj daleko važniji nego utica biloškog nasleđa. Biološko nasleđe mu dođe kao nekakva vrsta prizme kroz koju se prelama uticaj sredine, i on nam određuje poziciju.
Kako se ovdašnji uticaj sredine i nasleđa danas prelama u prihvatanju i sazrevanju nas samih i naših polnih, rodnih identiteta? Koliko tranzicija menja poglede na tradicionalan položaj i uloge muškaraca i žena danas?
-Pogledajte samo ko je i dalje bitan na Balkanu? Bitniji su muškarci nego što su to žene. Sećate se ranije koja je to radost bila kada se rodi sin, a kakva tuga kada se rodi kćer. Mi smo se danas malo odmakli od toga, ali ne mnogo. Jedna od stvari koja oslikava takvo stanje je većinska pojava muškaraca u društvenom, javnom životu, posebno u politici. Muškarci su dominantniji, iako po broju to nisu. Sada zapad okreće list pa kaže: kompanije koje vode žene su produktivnije i profitabilnije. Žene ne drže duge,već kratke sastanke jer nemaju dovoljno vremena. Mnogo su produktivnije u tom smislu. Organizacija bolje funkcioniše jer je više sistema dogovora nego sistema naredbi. Ljudi su zadovoljniji tamo gde žene vode firmu. To su nekakva novija iskustva zapada. Do nas to tek treba da dođe. Moguće je da će početi sprovođenje normi koje će nas uvesti u evropsku zajednicu, ali u principu to ide jako sporo. Na nekom normativnom i zakonodavnom planu to će ići relativno brzo, ali je promena mentaliteta najteži deo svih promena.
Kulturološki plan je po meni jedan od najvažnijih segmenata toga šta smo mi u stvari. Lično mislim da se odnos prema deci u smislu njihovog pola u nas delimično promenio. Ali nije sasvim. Postoji još mnogo prostora da se on u stvari promeni i da se time potencira da li će se žena zaista identifikovati sa svojom ulogom žene, ili je ona neće prihvatiti i nositi, a to će se videti u tim dramatičnim situacijama o kojima smo govorili.
