“Šta sediš tu i zvocaš samo, ko neka nadžak baba?” – sigurno ste ovaj izraz nekad čuli od starijih članova porodice. Ako ste se ikad zapitali šta “nadžak baba” tačno znači i odakle potiče izraz, imamo odgovor i ne – nije baba koja sedi na džaku…
Nadžak-baba je zla, svadljiva ili džangrizava osoba (najčešće ženska), ili, uopšte, osoba nezgodne naravi.
Nadžak je turcizam koji imenuje staro, davno zaboravljeno, hladno oružje, ali i oruđe kojim se nekada radilo na njivi. To je bio deo starinske bojeve opreme, hladno oružje na dugačkoj dršci, vrsta buzdovana koji sa jedne strane ima sekiricu, a sa druge dugačke uši ili malj. Nadžakom se, dakle, nekad borilo u bitkama, ali se njime i tesalo, cepalo, a ponekad i kopalo.
Njemu je kasnije u pogrdnom značenju dodat pojam baba, i tako je nastao izraz nadžak-baba, kako bi što uverljivije bila nazvana žena naopake naravi koja svojim zlim jezikom seče i udara kao nadžakom. Izraz je kasnije, u proširenom značenju (džandrljiva osoba uopšte), prenesen i u književni jezik, iako je turcizam nadžak odavno izašao iz upotrebe, pa je gotovo sasvim i zaboravljen.
