Da li ljudi koriste društvene medije kao terapiju?
Svako ko je nekad objavio neki „besan“ post na Fejsbuku ili na Tviteru utri sata ujutru zna da je postoji neki oblik autoterapije upleten u korišćenju društvenih mreža.
Ali da li je to samo uzaludno plakanje i izražavanje nezadovoljstva ili besa koje samo naglašavaju vaše probleme umesto da vam pomognu?
Centar za mentalno zdravlje u Meksiko Sitiju misli tako i zato je pokrenuo kampanju u kojoj ljudima govor da Fejsbuk nije jeftina zamena za psihoterapiju.
Međutim, mnogi stručnjaci smatraju da ima koristi od izražavanja osećanja na društvenim mrežama. Takve objave mogu biti upozorenja na to da li je neko sklon samoubistvu na primer. „Black Dog institute“ iz Australije sproveo je studijom pomoću kompjuterskog programa koji je tokom dva meseca pretraživao tvitove ne bi li našli reči i izraze koji su povezani sa samoubistvom.
Istraživači i kompjuterski program bi tada odvojeno klasifikovali tvitove kako bi utvrdili koji od njih su zabrinjavajući i zaista predstavljaju poziv u pomoć.
I ljudi i softver su imali slične rezultate što otvara mogućnost razvoja softvera, koji bi mogao da nauči da identifikuje pozive u pomoć i odmah reaguje, možda obaveštavanjem porodice ili lekara.
Neke onlajn zajednice su već prepoznale značaj upozorenja na potencijalne samoubice pa su organizovale svoje mreže podrške. Tako na primer Reddit ima stranicu „Suicide Watch“ gde korisnici mogu da pomognu ljudima koji misle da život nema smisla.
Iako kao i svuda, i u tim zajednicama, ima „trolova“ koji će ih ismevati, ali ima mnogo više onih koji zaista žele da pomognu drugima. I nedostatak aktivnosti na društvenim medijima može da ukaže na neke mentalne probleme.
Jedno istraživanje koristi aplikaciju pomoću koje mapira aktivnosti neke osobe na društvenim medijima, kako bi utvrdilo da li se ta osoba odjednom povlači sa društvenih mreža, što bi moglo da se smatra znakom depresije.
Društvene mreže mogu da otkriju velike „emotivne trendove“
Zajednice, nacije i celo čovečanstvo može da prođe kroz uspone i padove zajedno. Australijski naučnici rade na projektu kojim mere „emotivni puls“ cele planete.
U zajedničkom projektu australijske naučne agencije CSIRO i instituta „Black Dog“ nazvanom „We Feel“ oni analiziraju tvitove kako bi videli kako se ljudi zbog nekog događaja osećaju.
Rezultat istraživanja je mapa koja pokazuje koliko procenat stanovništava neke zemlje je u svakom trenutku srećan, tužan, ljut, uplašen, iznenađen…
