Ti si ljudsko biće i pogrešila si. Verovatno puno puta. Verovatno toliko da ponekad ne možeš da pogledaš sebe u ogledalu. Povredila si ljude koje voliš. Povredila si strance. Povredila si sebe. Činila si stvari koje ne možeš uopšte povezati sa sobom, stvari koje si mislila da nisi sposobna da uradiš, stvari koje ti noću nisu dale da spavaš, da širom otvorenih očiju ležiš dok ti se u glavi roje misli: Zar sam ovo ja? Jesam li ovo ja, zapravo? Zar sam ja ta loša osoba?
Napravila si puno malih grešaka, trivijalnih na prvi pogled, ali su te ipak danima mučile. Male nezgode na poslu, netaktične reči koje su ti izletele u društvu jer nisi prvo promislila, trenuci kada si zeznula iako su ljudi računali na tebe.
A pravila si veće greške, one koje te izjedaju duži period vremena. One kada si znala šta je ispravna doluka ali si se nekako zaustavila da je doneseš. Greške kada si izneverila nekoga do koga ti je stvarno stalo. Greške kada si svesno rekla nešto što boli, nešto što nikad nećeš moći povući.
U svojoj glavi stalno se bavimo tim stvarima, jer nam se zbog toga čini da barem nešto radimo po tom pitanju. Možda ako smo dovoljno opsednuti svojim greškama, ako se dovoljno mučimo za svaku malu i veliku stvar koju smo zeznuli, možda ćemo tada moći da krenemo dalje. Kažnjavamo se, jer ne znamo šta drugo da uradimo.
Ali kažnjavanjem same sebe nećeš ništa postići. Time samo održavaš bol na životu, on postaje onaj čvrst unutrašnji bol. Isisava život iz tebe.
Ono što treba da uradiš je da prihvatiš odgovornost za grešku. Da se izviniš, priznaš da si pogrešila. Da učiniš sve da pokušaš da popraviš situaciju, učiniš sve da pomogneš ljudima koje si povredila. I onda kreneš dalje. Da se čvrsto držiš saznanja da ti nisi svoja najgora greška. Moraš da shvatiš da o tebi puno više govori kako se ponašaš nakon što si pogrešila. Možda si učinila lošu stvar, možda si nekog povredila, možda si povredila puno osoba. Možda si to napravila impulsivno i sve bi učinila da možeš to izbrisati. Odlično, ali ne možeš to izbrisati, i šta sad možeš da uradiš?
Možeš dozvoliti da te definiše tvoja najgora greška, ako to želiš. Ili možeš od nje učiti. Popraviti što se da, popraviti ono što je pod tvojom kontrolom. Možeš se pobrinuti da niko više ne napravi sličnu grešku. Možeš se izviniti i priznati grešku i shvatiti šta tačno moraš da uradiš kako ne bi nikada više napravila istu grešku. A kada si sve to uradila, onda možeš oprostiti i sebi.
To nije isto što i zaboraviti, nije isto kao ponašati se da se to nikada nije dogodilo. Možeš dozvoliti da greška bude deo tebe, deo tvoje istorije i deo razloga zbog kojeg si to što danas jesi – u dobrom smislu. Zbog greške možeš postati pametnija, mudrija i bolja.
Možeš se pobrinuti da ne postaneš svoja najveća greška. Odluka je na tebi.
