Dani su sve duži, vedriji i topliji, a po glavi nam se vrti samo gluvarenje, odlazak u prirodu i seks. Obrazi postaju sve rumeniji, srce brže lupa, gubimo apetit i često smo skloni sanjarenju otvorenih očiju. Šta nam to dugo očekivano proleće radi?
Prolećna groznica ili „sezona parenja” nije samo obična izmišljotina. Iako ne zvuči nimalo romantično, radi se o normalnoj hormonalnoj reakciji na jedan od najprirodnijih i najdostupnijih afrodizijaka – svetlu.
Posle dugih, hladnih, tmurnih i dosadnih zimskih dana, proleće kao magičnim štapićem unosi haos u celo životinjsko carstvo, pa tako i među ljude. Najveći krivac za to što u ovom periodu učestalije mislimo o seksu, i što smo skloni da se uzbudimo i na najmanji telesni kontakt, jeste epifiza, koju naučnici popularno zovu i „treće oko mozga”. Ona je smeštena u samom središtu mozga, a nervima je povezana s raznim njegovim delovima. Izlučivanje hormona melatonina pomaže da se održe dnevni i sezonski ciklusi parenja kod životinja.
Mrak epifizi šalje signal za pojačanu proizvodnju melatonina, a svetlo za prestanak. Količina tog hormona u telu, u bilo koje vreme, unutrašnjem satu šalje signal o vremenu i godišnjem dobu. Recimo, za neke životinje je posebno važno da im se potomstvo rodi u tačno određeno doba godine, a melatonin u tome igra najvažniju ulogu.
