U davna vremena sinovi su se rađali za rat a kćerke da daju potomstvo. U skladu s tim surovim i tvrdim životom bilo je i adekvatno vaspitanje dece.
Od malih nogu se sinovima govorilo “Stisni zube”, “Nemoj da cmizdriš”, “Udari to jako, a ne ko neka žena…” i slično, dok su se ženska deca učila da trpe bolove i podnose, da poštuju tuđu volju i savijaju se pred muškim autoritetom. Dečacima su odmah gurane ratne igračke u ruke, a devojčicama lutke. Svako je kroz igru imao težak zadatak da se pripremi za nevolje koje ga u životu sigurno čekaju. U surovom svetu naših predaka glavno je bilo preživeti. Za finese se nije imalo vremena.
To vreme je daleko iza nas, ali su osnovne smernice u vaspitanju dece ostale i veoma malo su se promenile. U današnje vreme kada dečaci ne odlaze u rat čim stasaju da nose oružje, a žene se ne udaju odmah po dobijanju menstruacije, ovakav model vaspitanja donosi više štete nego koristi i u mladim dušama uzrokuje brojne psihološke poremećaje.
Znakovi sociopatije se mogu uočiti još u ranom detinjstvu, ali je veoma tanka granica između normalnih agresivnih faza razvoja i potencijalno opasnog ponašanja. Pored toga, roditelji svoju decu posmatraju pristrasno, ili nemaju vremena da se detaljno bave njihovim ispadima, tako da se problemi uglavnom otkrivaju veoma kasno u životu, pa se čak i tada guraju pod tepih.
Danas imamo situaciju da rečenicom “Žene su sa Venere, a muškarci sa Marsa” objašnjavamo razlike među polovima kao glavni uzrok nerazumevanja i problema u vezama i brakovima. Žene su jednostavno previše osetljive, a muškarci previše zatvoreni, ćutljivi… Međutim, istina je da ove razlike deci nisu urođene, već su stečene vaspitanjem.
Devojčice učimo da vode računa o emocijama – kako svojim, tako i tuđim, da razgovaraju o osećanjima, da se brinu, pomažu… Dečake, s druge strane od malena učimo da svaku emociju kriju i ne pokazuju emotivne reakcije, jer je to odlika slabića i žena!
VODITELJKA RTS: Trpela sam nasilje, zlostavljao me, ucenjivao i preuzimao kontrolu nad mojim životom
