Tahini je dosta zastupljen u mediteranskoj kuhinji, ali i u azijskim zemljama. Sasvim ga je jednostavno napraviti, a pošto ima mnogo kalcijuma i proteina omiljen je kada je u pitanju veganska i vegetarijanska ishrana.
Ova pasta ili namaz se dobija mlevenjem semenki susama (bele, smeđe ili crne), oljuštenih, a u Aziji se melje neoljušteno seme i konzumiraju ga poput humusa i alve.
Ostala nam je prva zabeleška o tahiniju iz 13. veka u jednom arapskom kuharu, ali raširio se na Indiju, Koreju, Japan, a koriste ga i u balkanskim zemljama.
reklame
Iako je izrazito kaloričan (gotovo 600 kcal na 100 gr) tahini spada u zdravu hranu, jer je dobar izvor vitamina B kompleksa, fosfora, kalcijuma, kalijuma, gvožđa, magnezijuma, ali i zdravih masnih kiselina – omega 3 i omega 6. Poprilično je zdraviji od putera od kikirikija, kome je najsličniji, pa je bolje da ga uvek zamenite tahinijem…
loading...
