Dva su krsta. Krst razbojnikov i krst Hristov. Svaki živi stvor nosi jedan od tih dvaju krstova.
Danas, krst je simbol jedne vere, prožete ljubavlju, uređene požrtvovanjem, uvenčane pobedom.
Niko u životu nije bez krsta. Ali dok nas krst razbojnikov baca u tamu bespomoćnosti i propasti, krst nas Hristov podiže i oživljava, jer je on životvorna moć oružje božje sile i božje premudrosti.
Krst, nekada znamenje poruge, jer beše određen za sramnu smrt društvenih izmećara, danas je predmet poštovanja i ljubavi. Krst kao jezgrovito oruđe stradanja i muke, sa koga čita nevernik strašno očajanje – za verne je danas predmet pobožnog proslavljanja, jer s neba zrači u dušu tiho spokojstvo.
Krst nekada beše poslednja etapa nevaljalaca ili zla sudbina na pravdi progonjenih stradalnika. Duh pravednika se mutio nekada, gledajući ili sećajući se njega. Danas, krst je simbol jedne vere, prožete ljubavlju, uređene požrtvovanjem, uvenčane pobedom.
Takva je razlika između krsta razbojnikova i krsta Hristova, kome se danas klanjamo…
