Polagano umiranje veze
Neke se veze raspadnu naglo: dogodi se nešto vrlo ružno, otkrije se preljuba ili neka druga ružna tajna – i onda više nema povratka. Uz viku i svađe, dojučerašnji ljubavnici odlaze svaki na svoju stranu. Možda će se nakon nekog vremena ohladiti, možda i neće. Možda će oprostiti i shvatiti da su ipak rođeni jedan za drugog, i ponovno biti zajedno – a možda će zauvek izgubiti poverenje u bivšeg partnera, i otići da potraže sreću uz nekog drugog.
To su veze koje umru naglo. Ali postoje i one druge nesretne veze, takve koje umiru polako. Javljaju se mali znakovi, ostaju uz nas godinama – ali jedan ili oba partnera ih jednostavno ne vide. Ako je samo jedan partner nesrećan, onda ovaj drugi verovatno misli da u vezi postoje samo manji problemi. Nema razloga za paniku. Svi problemi su ili lako rešivi, ili potpuno nevažni za kvalitet veze.
Kakav slepac, zar ne?
Ali ne okrivljujmo samo tog jadnog naivca… Da li je uopšte imao poštenu šansu da spasi vezu? Da li mu je duga strana rekla da postoji problem, VELIKI problem?
Da li je to upozorenje bilo jasno, nedvosmisleno, iskreno – ne uvijeno ili “između redova”, nego jasno upozorenje da su problemi toliko veliki da pomišlja na prekid veze? Za uspeh ili neuspeh svake veze potrebno je dvoje ljudi.
Ali to je jedna druga tema, vratimo se danas još malo na one koji za probleme saznaju – tek onda kad je već prekasno.
Kako je moguće da toliki parovi čine istu grešku, kako to da toliki ljudi jednostavno ne vide da njihovi partneri nisu srećni u vezi? Odgovor je jednostavan: takvi parovi nisu naučili da razgovaraju – a naročito im je teško da saslušaju onda kad im se ne sviđa ono što čuju.
