Odmah na početnu 2017. u prvih 10 dana “nove” godine, ja ću napuniti 30. Shvatate naravno, rođena sam na početnu januara i svih prethodnih godina to uopšte nije bilo bitno.
Međutim, navršene tri decenije života kao da čine neku magičnu barijeru, pa cifra od 30 godina, osim ako niste ispunuli određene “standarde” propisane ko zna kad i od koga, odjednom dobija zloslutan prizvuk.
Elem, završila sam fakultet, živim u Beograd, radim i solidno zarađujem. Imam širok krug prijatelja, “ozbiljnu” vezu i, sve u svemu, mogu da kažem da sam zadovoljna životom kojim trenutno živim.
Ipak, s vremena na vreme, ne mogu da pobegnem od “dušebrižnika” i ne uspevam, a da me ne iznerviraju njihova briga i “dobronamerne” želje. A praznici pred nama su idealno vreme za to!
“Želim ti da se ove godine dobro udaš/oženiš, vreme ti je!”
Ne! To što punim 30 godina ne znači da ulazim u neki magični krug “matorih i nepodobnih” za brak kojima poslednji vagoni njihovog voza već odavno izmiču iz stanice.
Nije mi jasno zašto ljudi, čim sretnu nekoga ko nije udat/oženjen odmah misle da je ovoj osobi to najveća preokupacija u životu i ostvarenje svih želja?! Kao što rekoh, nalazim se u ozbiljnoj i stabilnoj vezi punoj ljubavi i poverenja, zašto onda mislite da mi treba neki papir da to i dokažem?! Dajte nešto drugo, dragi prijatelji, budite inovativni…
