Intuicija nije mistični predosećaj, već ono što nesvesni deo mozga vidi pre svesnog, a vežba se fokusiranjem na predosećaje i oslobađanjem od straha.
Ako slušamo svoje telo i svesni smo vlastitih osećaja, mnogo su manje šanse da pogrešimo sledeći instinkt, tvrde psiholozi. Ako se osećamo ugroženo, naša se koža instinktivno “ježi” i na taj nam način govori da se izmaknemo iz situacije. Istovremeno se javlja racionalni glas u nama koji govori da ne budemo smešni, a više ni sami ne znamo kako postupiti.
Treba li da se odlučimo za racionalan pristup ili jednostavno da poslušamo svoj instinkt dilema je u ljubavnim, poslovnim i mnogim drugim odlukama, a odluka postaje puno jednostavnija ako naučimo da prepoznamo i verujemo svom instinktu.
“Ljudi treba da nauče da prepoznaju razlike između instinkta i straha“, kaže psihoterapeutkinja Adiriana Irvin i objašnjava da je intuicija usmerena na nešto određeno, a ne prestrašeni odmak od nečeg. Intuicija nam ne govori da bežimo od nečega, već nam govori šta treba da uradimo, a samo strah nas tera da bežimo iz situacije. Intuicija nije mistični predosećaj, već ono što je naš mozak nesvesno analizirao pre nego što se to procesuiralo u svesnom delu.
Razumevanje mozga
Svetski bestseler “Moć razmišljanja bez razmišljanja” autora Malkolma Gladvela, objasnio je kako odlučivanje na temelju intuicije češće dovodi do boljeg ishoda nego oslanjanje na neke racionalne alate, poput zapisivanja mana i prednosti kod neke odluke.
Skeniranje mozga dobrovoljaca otkrilo je da deo mozga, nazvan ventralni paladium u velikom mozgu, snažno reaguje na osećaje iz naše podsvesti. Naučnici to nazivaju instrumentalnim učenjem, gde instinkt prepoznaje poznate situacije i predlaže nam trenutni odgovor pre nego što imamo vremena racionalno da razmislimo. Tako kuća može podstaknuti sećanja iz detinjstva, glas može podsetiti na bliske ljude, a antipatični ljudi nas mogu podsetiti na nekadašnje neprijatelje. Ako se odluka temelji na duboko podsvesnim okidačima, teško da ona može biti pogrešna, tvrdi Gladvel.
