Mržnja prelazi onu granicu od “ne sviđa mi se” do dela u kojem svaka ćelija vašeg bića nešto prezire, svaka kost u telu oseća ogorčenje i svaka crta vašeg nosa je smežurana u gađenju.
Mržnja implicira neprijateljstvo i stisak čeljusti, frustraciju koja se vidi u stiskanju šake.
Ali istinski mrzeti znači da ste i istinski voleli. Da li je mržnja stvarno manje osećajna, manje srčana i manje strastvena od ljubavi?
Muškarci mogu biti užasna, strašna, bolna i srceslamajuća stvorenja. Ali isto tako mogu biti divni, snažni, očaravajući, izazovni i nežni.
Mogu nas ponovno sastaviti kada smo slomljene; mogu nas voleti kada im ne dajemo razloga za to. Mogu videti neki unutrašnji, složeni deo nas i verovati u njega kada ga mi same ne vidimo.
Oni nas mogu podstaknuti da rastemo, da rastu s nama u nešto stvarno magično.
Ali nas isto tako mogu uništiti.
I zato mrzite muškarce. Ili samo jednog muškarca koji vam je promenio celi pogled na sve pripadnike tog pola. Bile ste povređene, toliko duboko, da se čini kao da neće zaceliti, i zato mrzite.