Glavobolje se javljaju vrlo često i bez ozbiljnijih uzroka, ali one, naročito kad su uporne i kad su praćene gađenjem ili povraćanjem, mogu biti predznak ili znak neke od teških i ozbiljnih bolesti.
Pre svega, svako oboljenje glave (kože i potkožnih tkiva, kostiju, mozga i moždanice, pritisak u lobanji, oboljenja usne šupljine i zuba, oka ili uva, poremećaji vida ili sluha, oboljenja nosnih i svih drugih šupljina na licu), kao i oboljenje ma kog od živaca koji služe za obezbeđenje osetljivosti, pokretljivosti ili ishrane organa i tkiva u telu, može izazvati glavobolju, piše Kućni lekar.
Oboljenje ma kog dela tela praćeno povišenom telesnom temperaturom može, takođe, izazvati glavobolju u jačem ili slabijem stepenu. Skoro sve akutne zarazne bolesti praćene su u početku glavo boljom. No, glavobolju mogu izazvati i mnoge bolesti i oboljenja koja ne povlače za sobom povišenje temperature. Na primer, hronično zapaljenje bubrega, pojedina oboljenja jetre i žučne kese, povećan krvnk pritisak i druga oboljenja u sistemu krvotoka, itd.
Najzad glavoboljom su pracena i mnoga akutna i hronicna trovanja, kao što su preterana upotreba alkoholnih pića i pušenje duvana, neuredno pražnjenje creva (zatvor), duži boravak u zatvorenoj i neprovetrenoj prostoriji itd. Kod žena, glavobolja se može pojaviti i usled nepravilnog rada jajnika.
Kod nekih osoba glavobolja se javlja samo noću, kod drugih izjutra pri ustajanju. Neke glavobolje su usredsređene u predelu čela, druge na slepoočnicama, treće na potiljku, četvrte na temenu itd.
Za većinu glavobolja nastalih usled nekog od navedenih ili drugih uzroka lekar će utvrditi uzrok. Međutim, to nije mogućno uvek. Ima čak i vrlo jakih glavobolja kod kojih se ne može sa sigurnošću reći šta im je uzrok.
Neke glavobolje, čiji uzrok nije lako utvrditi, poznate su pod imenom migrena.. Migrena je naročito česta u izvesnim neuropatskim porodicama, zahvata polovinu glave, obično istu, a glavobolja je jaka i često praćena izvesnim poremećajima vida.
Prema glavobolji, naročito ako je uporna ili praćena gađenjem ili povraćanjem, ne treba se odnositi olako. U slučajevima glavobolje koja traje duže, kao i kod glavobolja koje se češće ponavljaju, treba izmeriti temperaturu, prokontrolisati mokraću, krvni pritisak, eventualno oči, nos i nosne šupljine itd. U slučaju glavobolje praćene visokom temperaturom treba obavezno zatražiti pomoć lekara.
Lečenje
U narodu se za lečenje glavobolje upotrebljavaju najrazličitija sredstva. Negde se na slepoočnice stavlja isečen crni luk, krompir ili krastavac, a negde se stavljaju i druge manje ili više prljave i sumnjive mešavine. Osim toga, u izvesnim. krajevima se umesto lekaru ide još uvek za savet i pomoć nadrilekarima i vračarama
Koliko su ovakvi pokušaji lečenja i ovakvi postupci opasni po zdravlje, teško je objasniti u nekoliko reči. Njima ne samo sto se ne dobija ništa u pogledu lečenja već se, gubljenjem dragocenog vremena za lečenje i direktno štetnim dejstvom na organizam, bolest u znatnoj meri i pogoršava.
Treba znati da lečenje zavisi od uzroka koji je izazvao glavobolju. U slučajevima kod kojih se može pretpostaviti da je glavobolja samo jedan od znakova neke bolesti (osim glavobolje postoje tada i drugi znaci) treba se obratiti lekaru za pomoć, i to što pre.
U slučaju uobičajenih glavobolja može se uzeti jedna a kasnije, po potrebi, i druga tableta acetisala (aspirin), piramidona ili neke kombinacije ovih i drugih sličnih lekova (kodalgin, kodofezal, fenamin itd.). Ako jedna do dve od navedenih tableta ne pomognu, treba tražiti lekara. Upotrebom lekova protiv glavobolje ne treba preterivati.
