Zaboravi da negde na svetu postoje
nekakvi tvoji muževi,
i moje žene,
i postelje u kojima su snovi zanat.
Neka drumovi budu
za mene i tebe pruženi
ove slučajne večeri
daleko
u nepovrat.
Možda smo zato i rođeni
da jednom tuda odemo.
Da ti milujem kosu
kao da sam ti prvi.
A posle
da jedno drugome
malo lepog dodamo
uz dve-tri mrve ljubavi
i jednu krpicu krvi.
Nikada neću zbog tebe
ići da ločem rum,
ni da sročim za večnost
najbolju pesmu kraj čaše.
Malo mi se osmehni
kad se vratiš niz drum.
I nemoj da mi mašeš.
Ni ja neću da mašem.
loading...
