Sanjah jedne noći, kako šetasmo morskom obalom, moj Gospod Bog i ja.
Pred mojim očima pojavi se brzinom filma moj život. Za svaki deo mog zivota, kako mi se činilo, otkrih tragove stopala u pesku. Jedan par tragova pripadaše meni, drugi mom Gospodu.
Kad i poslednja slika pred mojim je očima preletela, osvrnuh se nazad i videh, kako je u pesku često ostao samo jedan par tragova, a drugi je nestajao. Ti tragovi označavahu delove mog života, meni ponajteže. To me zbunilo. Okrenuh se Gospodu i upitah ga:
“Kad sam ti onomad sve što imah predao, da te mogu slediti, tada si mi rekao da ćes uvek biti uz me. A sad vidim da najdublje krize mog života prati samo jedan par tragova u pesku. Zašto si me ostavio upravo tada, kad si mi, svom očajnom, najviše trebao?”
Gospod me uze za ruku i reče:
“Drago dete, nikad te nisam ostavio samog, a pogotovo sam bio uz tebe u vreme tvojih patnji i boli. Tamo gde vidiš samo jedan par tragova u pesku, tamo sam te na svojim rukama nosio.”
http://www.inter-caffe.com/
