Pripremala sam se za prvi sastanak sa tipom sa kojim sam se već neko vreme dopisivala na Facebooku i koga sam tu i tamo sretala po gradu. Čim sam ga spazila kolena su mi se blago odsekla, a leptirići zaigrali u stomaku. Svideo mi se na prvi pogled, a nedugo zatim počelo je i naše onlajn druženje. Kada me je pozvao na dejt umalo se nisam onesvestila, ali pošto sam već sedela za kompom, nisam imala gde da padnem. Umesto toga moj stomak je odreagovao na sebi svojstven način.
Te večeri su me iznenada spopali grčevi (valjda od treme) i malo mi je falilo da sve otkažem. Ali ubedila sam sebe da će se stomak smiriti ako se samo dobro isprdim pre nego što krenem i da će sve biti ok. Dok sam završila spremanje, sve je i delovalo ok, ali trema je rasla.
Dok smo se vozili ka gradu blebetala sam gluposti kao navijena i nisam znala kako da se zaustavim. On je nervozno brljavio po radio stanicama tražeći neku normalnu muziku i delovao je potpuno smeteno. Tenzija je rasla. On nije delovao ni nalik onoj osobi sa kojom sam se dopisivala, a ni ja nisam uopšte delovala normalno.
U jednom momentu mobilni mi je iskliznuo iz torbe na pod kola i u trenutku kad sam se sagla da ga dohvatim ostvario se moj najstrašniji košmar. Prdnula sam! Tu pred nosom frajera u koga sam zatreskana, u njegovim kolima. A sastanak zvanično još nije ni počeo. Pogledala sam ka njemu sa izrazom panike na licu i samo sam kraičkom svesti začula sebe kako izgovaram “Izvini”. Poželela sam da iskočim iz kola u punoj brzini, otkotrljam se kući i od blama mu se više nikad ne javim, promenim i grad ako treba.
Međutim, na moje zaprepašćenje, on se nasmejao, srolao prozor i opalio prdež. Nakon trenutka tišine oboje smo prasnuli u smeh, a kad smo se malo smirili upitao me je “Oćeš da idemo negde gde je glasna muzika? Tamo niko ne može da čuje gromove iz naših guzica?”
Ljubav počinje kad opustiš guzu: Tek kad PRDNEŠ, on će se zaljubiti u tebe!
Ispostavilo se da smo oboje te večeri imali isti problem. Od prevelike treme grčevi u stomaku su nam postali nepodnošljivi i sprečavali su nas da se ponašamo opušteno i prirodno. Od trenutka kada je led tako gromoglasno probijen, sve je teklo glatko.
Da skratim priču, danas – par godina kasnije, živimo u skladnom braku i očekujemo ćerkicu. Jedno drugome postali smo i ljubavnici i najbolji prijatelji i najveća podrška u životu. Nakon brojnih komplikovanih veza, pogrešnih izbora, mučnih raskida i razočarenja, konačno je naišao onaj pravi. Da one večeri nisam prdnula, možda se ništa od ovog ne bi ni desilo…
To me je navelo da shvatim još jednu stvar: Ako frajer ne može da podnese tvoj prdež, kako li će moći da podnese tvoj PMS, trudnoću, porođaj… kako će te jednog dana negovati kad se razboliš. Što pre ga staviš na ovaj test znaćeš da li imaš posla sa nekim svilenkom ili sa normalnim čovekom.
Ljudski je prdeti. Pravda za predež!
